Najzanimljiviji sajt Balkana


Naše odnosno čovekovo telo još uvek prepuno je misterija i neobičnih činjenica.I ono  nas još uvek iznenađuje svojom prirodom iako je medicina tolko mnogo napredovala još uvek postoje neke stvari koje do sada (mnogi) nisu znali o ljudskom telu....

a koje nas  kada saznamo ostave u čudu.Zato vam u nastavku ovoga teksta donosimo da saznate (prvi deo) deset stvari koje niste(verovatno) znali o svom telu....

1.Mi smo 9 odsto virus
Tokom Human Genome projekta naučnici su bili iznenađeni podatkom da su virusi dosta zapravo pridoneli našem DNK. Virusi se ne mogu reprodukovatii sami od sebe – i zbog toga neki virusi moraju ubaciti svoj DNK u stanice domaćina kako bi se umnožavali.Ako se virus infiltrira u spermu ili jajne ćelije, potomci mogu nositi DNK tog virusa u sve i jednoj stanici. To se dogodilo toliko često u toku ljudske evolucije da je najmanje 9 posto našeg gena ustvari jedan običan virus.

2. Čovekovo telo se konstantno menja
Koliko god vama izgledalo da se ne menjate vi se konstantno mijenjate.Odnosno kroz procese udisanja,izdisanja uzimate nove molekule i izbacujete stare.Ako ste prošli dob puberteta, onda je velika šansa da nemate ni jedan deo vašeg tijela koji ste imali kao beba (naravno, ovdje se govori o molekularnoj strukturi, a ne o dijelovima tela). To dovodi do zanimljivog filozofskog problema: ako je svaki vaš deo drugačiji,da li ste ista osoba koja ste bili kada ste se rodili?

3. Možete brojati i bez brojanja
..odnosno do četri.Kada vidite do četiri predmeta, ne morate ih brojati a instiktivno znate koliko ih je. Za manji broj predmeta, imate instinktivno razumijevanje.Članovi Piraha plemena u Brazilu uopšte nemaju nikakve brojeve u njihovom jeziku, samim tim ne mogu ni brojati – ali čak i Pirahe mogu instantno shvatiti pojam četiri predmeta.

4. Naš želudac misli sam za sebe
Vaš želudac ima više neurona nego neke životinje što ih imaju u mozgu.Želučana zbirka neurona je zaista kompleksna da ga neki naučnici čak zovu i "drugi mozak". Dok ostali delovi tijela – dlanovi – takođe imaju visoke nivo neurona,Dok je ipak vaš želudac je jedinstven po tome što može efektno misliti sam za sebe, što znači da možete probaviti hranu bez razmišljanja o tome.Jeste li ikada bili nervozni ili razdražljivi, a niste bili sigurni zbog čega? Delomično za ovako nešto kriv je vaš želudac.

5. Delomično smo slepi
Nažalost,naše oči imaju grešku u dizajnu. Vaše oči imaju slepu tačku. Najbolji način da se opiše ova "dizajnerska greška" jeste ovaj: Zamislite kameru i gomilu kablova u njoj. Sad zamislite da sve te kablove uvežete u jedan snop i smjestite ih tačno na pola objektiva kamere – na taj način ste blokirali vidljivost, a to je upravo ono što se dešava u našim očima.Ova slijepa tačka je dovoljno velika da uzrokuje probleme za one koji imaju jedno oko. Srećom za većinu, dva oka nam nadomeste nedostatke slepe tačke.

6 Čovek jedino stvorenje koji ne može gutati i disati u istovremeno
Mnoge životinje, mogu disati i jesti u isto vreme.Ko ne zna to mogu i ljudske bebe - disati i jesti u isto vreme.Eto zašto se bebe   ne uguše dok doje.Vremenom male  bebe izgube ovu mogućnost kada napune 9 mjeseci.Jedan od glavnih razloga zašto nemamo ovu  izuzetno korisnu mogućnost jeste taj što se grkljan kod ljudi nalazi neuobičajeno nisko u grlu, ako porediomo to sa  životinjama. Nisko postavljen grkljan nam omogućuje da proizvodimo širok spektar zvukova koji čine naš govor.

7. Usamljenost bol (fizički)
Bol su gotovo svi iskusili makar jednom u životu Ali, da li ste znali zbog čega je usamljenost fizički bolna?
Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji su zamolili volontere da igraju kompjuterske igre koje simuliraju jednostavne zadatke koji zahtjevaju dva igrača. Ono što volonteri nisu znali jeste da su ostali “igrači” samo deo kompjuterskog programa, dizajniranog da napusti igru nakon nekoliko minuta. Kada drugi igrač (računar), napusti igru, volonteri bi se u tom trenutku osećali usamljeno i odbačeno.Tako su naučnici proučavajući "usamljene" volontere,otkrili da se osećaj usamljenosti zapravo obrađuje u istom delu mozga koji obrađuje i fizičku bol. To objašnjava ljudsku želju da se uklope u društvo, traže drugarstvo i pomaže razumevanju pritiska vršnjaka.

8. Zaboravili zbog čega ste ušli u sobu?
Svima nam se desilo nekada da smo ušli u sobu ili neku prostoriju a da smo zaboravili zašto se uopšte tu došli? I da se ponekad možete setitiako se vratite na prvobitnu lokaciju.Postoji dobar razlog zašto vam se ovo dešava.
Istraživači u Notre Dameu su proveli nekoliko ekpirimenata vezanih za ljudsko pamćenje. Dobrovoljni ispitanici koji su učestvovali u istraživanju bili su podeljeni u dve,grupe  gde su dobili jednostavan zadatak – da pređu istu udaljenost.Jedina razlike je bila u tome da jedna gripa ispitranika mora proći koz vrata, dok druga ne mora.Istraživači su otkrili da su ljudi koji su prolazili kroz vrata imali tri puta veću verovatnoću da zaborave svoj ??zadatak. Na kraju studije naučnici su došli do zakljuučka naš um percipira vrata kao “granicu događaja” i da su odluke koje ste napravili u jednoj prostoriji “ostale pohranjene” u istoj. Upravo zato se i možete setiti zadatka kada se vratite natrag, jer se u mozgu aktiviraju sećanja iz te prostorije.

9. Mi imamo mnogo više od 5 čula
Grčki filozof Aristotel pretpostavio da imamo 5 čula (vid,sluh,dodir,miris i okus), i dan danas učimo da ljudi imaju (samo) 5 čula.Ipak pored tih pet psotoje još neka : pritisak, svrab – rođak čula dodira, termocepcija – mogućnost da osetimo razlike u temperaturi, propriocepcija – mogućnost da znate koji je koji deo vašeg tela, napetost – mogućnost da osetite napetost mišića, osećaj za bol, osećaj za ravnotežu, kemoreceptori – osećaj za promenu u hormonima, žeđ – omogućava vašem tijelu da prati nivo hidratacije, glad – upozorava telo kada mora nešto da pojede, megnetocepcija – mogućnost da detektujemo magnetna polja…
Tu je i vreme – čulo koje je još uvijek predmet rasprave, jer niti jedna studija nije zvanično dokazala da možemo percipirati vreme. Ipak, eksperimentalni rezultati pokazuju da ljudi imaju zapanjujuće precizan osećaj za vrijeme, pogotovo dok su mlađi

10 Zašto ne možemo škakiljati sami sebe?
naš mozak predviđa vaše pokrete, mozak izdaje naredbu za iste i samim time već zna kakve reakcije će izazvati odeđeni pokreti. Mali mozak prati pokrete  našeg tela, a takođe razlikuje očekivane i neočekivane senzacije. Kada pokušate sami sebe škakiljati, to je očigledno očekivana senzacija.
Istraživači na University College London u jednoj studiji su otkrili da deo mozga uključen u procesuiranje dodira i užitka daleko jače reaguje kada nas neko drugi dotakne, i daleko slabije kada dotaknemo sami sebe. Kada su ispitanici škakiljali sami sebe, njihov mozak je koristio dve glavne informacije: pokreti prstiju i ruku i vizuelne informacije kako bi predvidio dodir.

drugi deo zanimljivh činjenica o ljudskom telu možete pročitati ovde


loading...
Kliknite ovde i ostavite komentar

Kometari

  • No comments found
loading...

Ako vam se svideo sajt dajte nam podršku, LAJKUJTE GA !
Pratite nas
i dok ste na Facebooku

Dodajte nas u krugove
pratite nas na...

Dodajte nas u krugove   pratite nas na TwitteruGoogle+  Twitter

Najnoviji naslovi

 

adiswitchbaner
 GM izrada sajta baner1 1