Najzanimljiviji sajt Balkana

životinje
Poznato je da mnoge životinjske vrste izumiru usled uništavanja od strane ljudi ili usled promene klime tj tempraturne razlike.Ipak postoje neke životinje koje naseljavaju našu planetu Zemlju kojima (ekstremne) promene temperatura ne mogu ništa odnosno koje su otporne na  na ekstremne temperature...

Mi vam u nastavku teksta predstavljamo pet životinja koje su su itekako otporne na ekstremne uslove.....

Šumske žabe na Aljasci
....postavile su novi rekord u izdržljivosti na hladnoći, tako što ostaju zamrznute poput vaše večere iz mikrotalasne skoro sedam meseci.Naučnici sa Univerziteta na Aljasci otkrili su da su vodozemci preživeli sve te mesece podvrgnuti prosečnoj temperaturi od -14,6 stepeni Celzijusa, uključujući i najnižu od -18 stepeni.

"Nijedan drugi kičmenjak nikada nije pokazao takvu izdržljivost, niti toleranciju na smrzavanje.", rekao je biolog Don Larson, vodeći autor istraživanja. To je izuzetan podvig. Istraživanja šumskih žaba u laboratorijama dovelo je naučnike u zabludu da veruju kako one ne mogu da izdrže takve temperature duže od par meseci.Larson je znao da laboratorijske životinje snabdevaju svoje ćelije glukozom, šećerom, kako bi ih stabilizovale i sprečile gubitak vode. Međutim, nakon uzorkovanja tkiva 18 divljih šumskih žaba koje su prezimele u plitkim depresijama nedaleko od prolećne bare za parenje, shvatio je da su one čak bolje u ovom procesu, poznatom kao kriozaštita.

Kada se uporede sa smrznutim laboratorijskim žabama, divlje žabe imaju koncentraciju glukoze u mišićnom tkivu i do 13 puta veću, 10 puta veću u srčanom tkivu i 3,3 puta veću u tkivu jetre.Larson veruje da žabe postižu taj uspeh putem procesa smrzavanja-odmrzavanja koji ne postoji u laboratoriji. U divljini, temperatura se menja, tako da žabe koje se nalaze u stanju hibernacije počinju da se odmrzavaju, a potom ponovo smrzavaju kako padne noć - što im pomaže da bolje talože glukozu. Zapravo, žabe su toliko efikasne u regulisanju ciklusa smrzavanja-odmrzavanja da "one zapravo provode više vremena zamrznute nego što je moguće da smrznuta hrana ostane bezbedna za jelo.", kaže Larson.

Među kičmenjacima, šumske žabe su možda najtolerantnije na zimu. Međutim u širem životinjskom carstvu, druge životinje su daleko izdržljivije kako u hladnim noćima, tako i tokom vrelih letnjih dana.

Crvena pljosnata buba (Cucujus clavipes puniceus)

 Crvena pljosnata buba (Cucujus clavipes puniceus)
Severnoamerička buba pokriva širok prostor od Severne Karoline do arktičkog kruga. Zbog toga, buba je razvila veoma uspešnu sposobnost izbegavanja smrzavanja. Jedinke mogu da prežive temperature i do -58 stepeni Celzijusa, a njihove larve mogu da izdrže čak i hladnije temperature od oko -100 stepeni bez smrzavanja.
Kako bi to postigle, ove bube akumuliraju antifriz proteine i glicerol - šećerasti alkohol koji je baza mnogih antifriz proizvoda - u svojim tkivima dok usporavaju svoj metabolizam i ulaze u stanje dehidriranja kako bi izbegle da budu zamrznute.Dehidriranje uvećava koncentracije antifriz proteina i glicerola, dok u isto vreme smanjuje količinu vode koja je izložena mrazu.

Pompejski crv (Alvinella pompejana)

Pompejski crv
Nazvan po hidrotermalnim izvorima nedaleko od mesta gde živi, ovo podvodno stvorenje uspeva na temperaturama koje su skoro dovoljne da voda proključa.Pompejski crv je višećelijska životinja koja je najotpornija na toplotu, u stanju da izdrži temperature iznad 80 stepeni Celzijusa.Naučnici veruju da je crv u stanju da izdrži takvu vrelinu zbog uzajamno dobrih odnosa sa misterioznom maljavom bakterijom. Izgleda da bakterija izoluje crva, štiteći ga od teških metala ustalasanih podvodnim otvorima.

Pustinjski mrav (Cataglyphis bicolor)

pustijski mrav
Pompejski crv možda vlada okeanskim dubinama, ali pustinjski mrav je jedan moćan stanovnik kopna. Ovaj insekt traga za hranom čak i kada mu je telesna temperatura iznad 50 stepeni Celzijusa, čineći ga jednom od najotpornijih bića na toplotu koje hoda Zemljom.Njegove duge noge drže telo iznad vrućeg pustinjskog peska, gde temperature mogu biti i za deset stepeni veće.Najzanimljivija od svega je ipak njegova strategija lova. Pustinjski mrav koji naseljava Saharu jedini je mrav koji nastavlja da traga za hranom kada temperatura pređe iznad 45 stepeni. Pod vrelim suncem, mravi traže leševe drugih mrava i insekata koji nisu mogli da izdrže vrelinu.

Tardigrada (Hypsibius dujardini)

Tardigrada vodeni medved
Ma koliko opasno i kanibalistički pustinjski mrav delovao, ništa se ne može porediti sa tardigradom o kojem smo na našem sajtu( zanimljivostidana.com) ovde već pisali On je kralj ekstremnih temperatura, u stanju da preživi na temperaturama od -237 stepena Celzijusa do + 149 stepeni.Može se naći u vrelim izvorima, ispod ledenog pokrivača, kao i na vrhu Himalaja. Ovi beskičmenjaci mogu da prežive i u svemiru.Godine 2007. švedski istraživač Ingerman Jonson poslao je nekoliko tardigrada u svemir pomoću FOTON-M3 svemirske letelice. Čak i kada su bili izloženi vakuumu i kosmičkim zracima, oni su preživeli.
Izvor: national geographic


loading...
Kliknite ovde i ostavite komentar

Kometari

  • No comments found
loading...

Ako vam se svideo sajt dajte nam podršku, LAJKUJTE GA !
Pratite nas
i dok ste na Facebooku

Dodajte nas u krugove
pratite nas na...

Dodajte nas u krugove   pratite nas na TwitteruGoogle+  Twitter

Najnoviji naslovi

 

adiswitchbaner
 GM izrada sajta baner1 1