Najzanimljiviji sajt Balkana

čudne skole širom sveta
Po definiciji škola je obrazovno-vaspitna ustanova u kojoj učitelji, nastavnici i profesori, po unapred utvrđenom planu i programu, prenose znanja mlađoj generaciji odnosno deci Neki od vas sigurno dok su bili mlađi nisu nešto voleli školu....

Ipak, škola je svima nama potrebna, pa makar ona bila i osnovna i bez nje gotovo se ne može, odnosno ona je obavezna po zakonu u svim zemljama sveta.

Naravno, postoje i one osobe koje vole školu i u stanju su da učine sve za svoju ili tuđu decu, samo da bi toj deci pružili dobro školovanje ili izgradili školu tamo gde je nema pa makar ta škola bila čudna svima nama ostalima.. 

U nastavku vam donosimo 10 najčudnijih škola na svetu koje rade ili koje su radile dugi niz godina školovajući decu....

10. Škola u pećini

Dongzong je osnovna škola smeštena u pećini u siromašnoj kineskoj Guizhou provinciji. Bez podrške države, lokalno stanovništvo je samo odlučilo da je otvori za potrebe svoje dece 1984. godine. Neki đaci do ove škole u pećini putuju i po  šest sati da bi došli do nje. 

Mnogi meštani strahovali su da bi školu mogli da im zatvore, a to se i dogodilo 23 godine od njenog osnivanja. Kineske vlasti su stavile katanac na vrata uz objašnenje da Kina nije "društvo pećinskih ljudi ".
 

9. Plutajuće škole i učionice

Bangladeš dva puta godišnje pogađaju velike poplave koje milione ljudi ostavljaju bez pijaće i čiste vode, struje, kao i drugih osnovnih stvari za život. Jedna nevladina organizacija odlučila je da pomogne i sagradila kuće, zdravstvene centre i oko 100 škola na vodi.!

Škole brodovi koriste solarnu energiju i opremljene su lap-top računarima, imaju internet i male biblioteke. Plutajuće škole istovremeno obavljaju i funkciju "školskih autobusa ". U vanrednim situacijama i poplavama i kada ništa ne radi, škole funkcionišu. 

Pokupe učenike na dokovima i obali, a nakon toga časovi mogu da počnu. Kada se časovi završe škole na vodi vraćaju đake svojim kućama i uzimaju novu turu dece. Od 2002. godine oko 70.000 đaka pohađa plutajuće škole.


8. ŠKola na peronu

Učiteljica Indžerit Kurana podučava đake u Indiji na peronu jedne železničke stanice. Učiteljica iz Orisa u Indiji bila je sigurna da je deci potrebna pomoć da bi mogla da imaju bar neku budućnost. Vođena svojom idejom o obrazovanju dece siromašnih porodica odlučila je da otvori školu za decu. 

U Indiji se po tom principu školuje više od 4.000 dečaka i devojčica.  U takve škole uglavnom idu deca ulice koja dolaze iz siromašnih i radničkih porodica. Deca se okupljaju na železničkim stanicama, tačnije na peronima na koje pristižu vozovi. 

Između ostalog uče da čitaju, pišu, ali i bave se poezijom, pevaju, imaju dramsku sekciju, lutkarsko pozorište i idu na izlete Program mogu da napuste kada god požele. Učiteljica Kurana je takođe shvatila da je teško obrazovati decu a da ne zna ništa o njihovim porodicama, pa im često pomaže, odnosi hranu i lekove.


7. Škola pod zemljom - Abo

Osnovna škola Abo proslavili se kao prva američka podzemna škola. Sagrađena je tokom hladnog rata u Novom Meksiku, gradu Artesia. Njena namena osim obrazovnog karaktera bila je i sklonište od bombi i nuklearnih napada. 
Sve je poteklo od ideje predsednika Džon Kenedija koji je hteo javna zdanja da pretvori u skloništa. Tako je nastala i škola koja se nalazi pod zemljom. Ima tri različita ulaza na kojima su postavljena čelična vrata teška po 800 kilograma.

 Takođe, škola ja opremljena i dekontaminacijskim tuševima.  Predviđena je da može da izdrži zračenje, kao i da podnese eksploziju jačine 20 megatona.  Kada je sagrađena imala je mrtvačnice, generator, ventilacioni sistem,kao i skladišta hrane i lekove. Zatvorena je 1995. godine zbog visokih troškova održavanja.
 

6. Gulu škola

Gulu je malo selo koje je smešteno u planinama Hanijuan u Sičuan provinciji u Kini.  Jedini način da se dođe do tog sela je preko užasnog Luoma puta. Đaci do škole moraju da idu cik-cak putevima, kroz uske prolaze ispod kamenih zidova, ali i preko klimavih, nesigurnih, mostova. Sakrivena u jednoj od planina.

Škola je nastala kasnih 80-ih, a u njoj predaje samo jedan učitelj koji je u selo došao kada je imao 18 godina.  Na početku je bila u očajnom stanju, a čak nisu imali ni vodovod i kanalizaciju. To se promenilo kada je jedan učenik pao penjući se po stenama u pokušaju da dođe do mesta na kome je hteo da obavi nuždu. 

Meštani sela čija deca pohađaju ovu školu odmah su se bacili u radove i zajedničkim snagama rekonstruisali školu i sagradili toalet.  Tada je sagrađen i košarkaški teren, ali učenici moraju da paze da im se lopta ne skotrlja niz planinske litice.
 

5.Škola za lgbt osobe

Srednja škola Harvi Milk smeštena je u Njujorku, a ime je dobila po čuvenom gej aktivisti i borcu za ljudska prava. Sagrađena je za potrebe LGBT populacije kako bi se oni osećali što sigurnije i kako ne bi trpeli diskriminaciju i postali marginalizovani.

Politika škole je da mogu da je pohađaju svi, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju i identitet. Nastala je 1985. godine, kao ustanova koja pomaže problematičnim tinejdžerima, a zvanična predavanja LGBT osoba počela su 2003. godine.

 Škola se tokom otvaranja našla na udaru kritika protivnika gej populacije, a demonstranti su učenicima vikali "Umrite, pederi! "… Škola je čak suočena i sa tužbama u kojima se traži da se ne finansira iz budžeta Sjedinjenih Američkih Država.
 

4. Škola Trabaho ja 

Prostitucija je legalna u Španiji, a pretpostavlja se da tamo živi između 200.000 i 400.000 prostitutki.  Škola se zove "Trabayo ya " što u prevodu sa španskog znači "Radi odmah", a smeštena je u Valensiji. U ovoj školi buduće prostituke uče se "specijalnim trikovima ". U ponudi je i "osnovni kurs profeisonalne prostitucije sa maksimalnom diskrecijom ". 

Škola poziva zainteresovane da se upišu uz objašnjenje da je  prostitucija unosan biznis koji nudi instant zaposlenje za oba pola. Obuka za prostituciju traje oko nedelju dana i obuhvata teoretsku, ali i praktičnu nastavu. Buduće prostitutke za obuku moraju da izdvoje oko 100 evra.

Studenti uče o istoriji i razvoju prostitucije, kao i "poslovnim veštinama". Takođe, dva sata dnevno posvećeno je praktičnom delu gde učenici barataju sa "seksi igračkama", a i upoznavaju se sa Kama Sutrom. Naravno, škola se našla na meti mnogobrojnih napada zbog prakse koja se tamo održava. Pokrenute su i sudske istrage o školskim aktivnostima, ali škola i dalje radi.
 

3. Škola budućnosti

Škola budućnosti nalazi se u Filadelfiji, a otvorena je 2006. godine. Učenici u ovoj školi ne koriste knjige, već isključivo kompjutere.  Matematiku rade uz pomoć softvera za beleške OneNote, dok nastavnici koriste kompjuterizovane pametne table. Studenti imaju digitalizovane ormariće koje otvaraju sa identifikacionim karticama. Kada je otvorena, škola se suočila sa nekoliko problema

Đaci u početku nisu bili dovoljno tehnički obučeni, a i bilo je problema sa opremljenosti učionica. Nakon borbe, škola je konačno doživela procvat. Učenici su dobijali visoke ocene iz matematike i čitanja, a među budućim polaznicima škola je postala izuzetno tražena. Rad u Microsoftovim programima studentima je omogućio veću šansu za zapošljavanje i sticanje diploma. 

Đaci tamo nemaju klasične ocene, kao u drugim školama, već se ocenjuju skalom od "nije na radaru " do "napredan ". Nastava počinje u devet ujutro, a završava se oko 16 sati, po uzoru na prosečan radni dan.
 

2. Škola bez plana programa i ocena

U Bruklinu postoji besplatna škola koja nema nastavni plan i program. Podeljena je u dva dela – za decu od četiri do 11 godina, i za stariju grupu od 11 do 18 godina. Učenici mogu sami da biraju na koje će časove ići, ali i sami odlučuju koliko će da ostanu na nastavi. Deca su vladari ove škole i "igra se " po njihovim pravilima.

Oni mogu da odluče da li će se u školi igrati, odmarati ili učiti. Na časovima gledaju TV, a ponekad raspravljaju i o restoranima u kojima je najbolja klopa. Sastanci se održavaju svake nedelje da bi se utvrdilo kako škola funkcioniše. 

Ovde nema testova, domaćih zadataka i ocena. Ukoliko neki učenik želi on može da organizuje sastanak i razmeni ideje sa celom školom. Časove takođe drže učenici, dok su nastavnici samo moderatori. Škola se našla na udaru kritika zato što nema nikakav plan i program. Prema rečima direktorke, oni očekuju da svaki učenik sam pronađe svoj put.
 

1. Škola veštičarenja

Ova neobična ustanova uči vas kako da postanete veštica. Nastava se uglavnom odvija onlajn, ali ta škola ima i svoje prostorije. Pohađa je oko 40.000 studenata. Škola je prvobitna otvorena u Rouzvilu, Čikago, nakon čega je prebečana u Salem u Masačusets. 
Taj grad poznat je od ranije po vešticama, a u periodu od 1692. do 1693. godine, osuđeno je i pogubljeno oko 200 ljudi zbog veštičarenja. Škola je morala da bude premeštena u Salem, jer dok je bila u Rouzvilu nailazila je na mnogobrojne napade vernika, koji su jednom pokušali i da je zapale, a polivali su je i svetom vodicom. 

Neki si i svoja vozila isprskali svetom vodicom kako bi se zaštitli od veštica. Salem je definitivno lepo nastrojen prema vešticama, i škola za sada radi nesmetano.


loading...
Kliknite ovde i ostavite komentar

Kometari

  • No comments found
loading...

Ako vam se svideo sajt dajte nam podršku, LAJKUJTE GA !
Pratite nas
i dok ste na Facebooku

Dodajte nas u krugove
pratite nas na...

Dodajte nas u krugove   pratite nas na TwitteruGoogle+  Twitter

Najnoviji naslovi

 

adiswitchbaner
 GM izrada sajta baner1 1