Koja je NAJSTARIJA BOJA na svetu?
Da li vas je zainteresovao ovaj naslov? Ako jeste, daćemo vam odgovor na pitanje „koja je boja najstarija na svetu ?'“ Da li je to možda plava, crna, bela ili zelena?…
Istraživači su otkrili drevne ružičaste pigmente u stenama starim 1,1 milijardu godina duboko ispod pustinje Sahare u basenu Taoudeni u Mauritaniji, Zapadna Afrika, što ih čini najstarijim bojama u geološkim zapisima.
Prema dr Nur Gueneli, koja je otkrila pigmente u okviru svojih doktorskih studija na Australijskom nacionalnom univerzitetu, jarko ružičaste boje su više od 500 miliona godina starije od sledećih najstarijih poznatih pigmenata i proizvedene su od strane drevnih okeanskih organizama.
„Jarko ružičasti pigmenti su molekularni fosili hlorofila koje su proizveli drevni fotosintetski organizmi koji naseljavaju drevni okean koji je odavno nestao“, rekao je dr Gueneli u saopštenju za javnost.
Da bi otkrili pigmente, istraživači su zdrobili kamenje stare milijarde godina u prah i izvukli i analizirali molekule drevnih organizama u njima.
Kada se razblaže, drevni pigmenti izgledaju svetlo roze. Ali kada su koncentrisani, fosili mogu biti u rasponu od krvavo crvene do tamno ljubičaste, rekla je ona prenosi CNN
Tako da je boja žvakaće gume, flamingosa i šećerne vate – svetlo roze – najstarija je boja na svetu, prema istraživanju koje je urađeno i objavljeno 2018. godine
Implikacije za drevni život
Najstarija boja na Zemlji nije jedino otkriće koje je proizišlo iz morskih škriljaka pronađenih ispod Sahare.
Tim naučnika iz Australije, Japana i SAD takođe je iskoristio otkriće ovih pigmenata da potvrdi da su u prastarim morskim ekosistemima dominirale sićušne cijanobakterije, tip bakterija koje energiju proizvode fotosintezom.
Otkriće, objavljeno u studijii iz 2018.godine govori više o evoluciji drevnih životinja.
„Precizne analize antičkih pigmenata potvrdile su da su sićušne cijanobakterije dominirale bazom lanca ishrane u okeanima pre bilion godina, što pomaže da se objasni zašto životinje nisu postojale u to vreme“, navela je Guneli u saopštenju Univerziteta.
Kako kaže vođa istraživanja i stručni saradnik na Nacionalnom univerzitetu u Australiji, dr Jočenu Broks, ograničene zalihe hranljivih čestica kao što su alge, su verovatno ograničile pojavu velikih, aktivnih organizama u praistorijskim okeanima.
„Alge, iako mikroskopske, su hiljadu puta veće i čine mnogo bogatiji izvor hrane nego cijanobakterije“, rekao je Broks u saopštenju.
Cijanobakterijski okeani su počeli da nestaju pre oko 650 miliona godina, kaže Broks, kada su alge počele da se strelovito šire. Ove alge su snabdevale kompleks ekosistema „naletom energije koji je potreban za evoluciju, kako bi velike životinje, uključujuči i ljude, mogle da se razviju na Zemlji“, navodi on.
Izvor:Zanimljivostidana.com
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
