Zanimljive činjenice (zanimljivosti) o čokoladi

Ove „slatke“ zanimljive činjenice odnosno zanimljivost o najslađoj poslatici na svetu čokoladi će vam sigurno biti interesantne. Verujemo da za neke činjenice o čokoladi sigurno niste znali…

Čokolada je nastala od navatl reči „czoko-latl“ – „kakaovo piće“ to je slatki proizvod koji se pravi od kakaa, masti, zaslađivača i drugih dodataka.

Кakao su kultivisale mnoge kulture više od tri milenijuma u Mezoamerici. Najranija evidencija upotrebe čokoladnih pića potiče od Mokaja (Meksiko i Gvatemala) iz perioda oko 1900. p. n. e.Zapravo, većina mezoameričkih naroda je koristila čokoladna pića, uključujući Maje i Asteke, koji su pravili piće poznato kao xocolātl

Reč „čokolada” je ušla u upotrebu iz španskog oko 1600. godine. Čokolada ima visoku energetsku vrednost – 100 grama čokolade sadrži 2.100-2.500 kJ (500-600 kalorija).

U celom svetu se 7. jula obeležava Dan čokolade kojim se slavi dolazak čokolade u Evropu još davne 1550. godine. Ovaj dan je vrlo značajan jer milijardu ljudi svakodnevno jede čokoladu. Ovaj dan se obeležava od 2009. godine.

A sada pređimo na zanimljive činjenice zanimljivosti o čokoladi,naravno postoji mnogo toga zanimljivo o čokoladi mi smo izdvojili samo neke od njih:

Čokolada je bila neka vrsta valute u eri Maja.
Čokoladno drveće je prvi put uzgajano u Meksiku, u Centralnoj Americi pre više od 5.300 godina.
Latinski naziv za drvo sa kojeg potiče čokolada, Theobroma cacao, znači hrana bogova.
Miris čokolade povećava teta moždane talase, izazivajući opuštanje.
Nemačka čokoladna torta zapravo je dobila ime po Semjuelu Germanu, englesko-američkom proizvođaču čokolade koji je stvorio specifičnu tamnu čokoladu za pečenje koja se koristi za recepte.
Prvu čvrstu tablu čokoladice napravili su J. S. Fri & Sons iz Engleske 1847.godine
Prvu čokoladicu napravila je kompanija Cadburi 1842. godine.
Čokoladno mleko je izmišljeno na Jamajci. Za irskog botaničara Sir Hans Sloane se kaže da je prvi pomešao čokoladu sa mlekom na Jamajci početkom 1700-ih.
Godine 1947. stotine kanadske dece su štrajkovale i bojkotovale čokoladu nakon što je cena čokoladice skočila sa 5 na 8 centi.
Najveća čokoladna pločica na svetu je Reese’s Take 5 od Hersheija. Ova čokolada teži više od 2.695 kg i meri 2.74 m. u dužinu i 1.68 metara u širinu.
Najveća čokoladica po površini ima 383,24 kvadratna metra i napravljena je da proslavi 20. godišnjicu čokoladnog ateljea Frits van Nopen u Roterdamu u Holandiji.
Većina bele čokolade zapravo nije čokolada, jer u većini bele čokolade nema čvrstih materija kakaoa. Mlečna čokolada sadrži najmanje 20% kakao čvrstih materija, a tamna 50-90% čvrste supstance kakaoa.
Za pravljenje pola kg. čokolade potrebno je 400 zrna kakaoa. Svako drvo kakao proizvodi oko 2.500 zrna.
Dosadašnja istraživanja potvrđuju da se u čokoladi može uživati kao deo uravnotežene ishrane i načina života zdrave za srce.
Prosečna porcija mlečne čokolade ima otprilike istu količinu kofeina kao šoljica kafe bez kofeina.
Pošto su stabla kakaa tako delikatna, farmeri gube, u proseku, 30 odsto svog useva svake godine.
Studije su pokazale da jedna od glavnih zasićenih masti u čokoladi ne podiže holesterol kao druge tvrde masti – što znači da se čokolada može uživati u umerenim količinama.
Tamnije čokolade mogu imati isto toliko kofeina koliko i limenka koka-kole.
Čokolada sadrži feniletilamin za koji se veruje da ima psihoaktivne efekte slično kao i kanabis. Neki od njih uključuju poboljšanje raspoloženja, efekte antidepresiva, poboljšanu pažnju, osećaj euforije, pa čak i ekstazi u veoma visokim dozama.
Smatra se da je tamna čokolada zdravija od mlečne. Neka istraživanja su otkrila da tamna čokolada može pomoći u borbi protiv karijesa.
Da li ste se ikada zapitali zašto se čokolada topi u ustima? To je zbog kakao putera koji se koristi za pravljenje čokolade. Takođe se naziva teobroma ulje, ova jestiva mast ima tačku topljenja odmah ispod ljudskog tela.
Čokolada mora imati najmanje 35% čvrstih materija kakaoa da bi se smatrala čokoladom, dok kakao prahu treba samo 10%. To znači da se kakao prah u SAD smatra čokoladom, ali ne i u većini drugih zemalja.
Ne davajte čokoladu mačkama ili psima, za njih je ona otrovna!
Za film Vili Vonka i fabrika čokolade napravljena je prava čokoladna reka od čokolade.
Čokolada raste na stablima kakaoa koji mogu da žive i do 200 godina, iako proizvode kvalitetna zrna kakaoa samo 25 godina.
Drvetu kakaoa je potrebno 5 godina da proizvede prve mahune kakaoa.
Švajcarska je najveći potrošač čokolade na svetu. Svake godine pojedu preko 9,98 kg čokolade po osobi.
Obala Slonovače i Gana,(obe države) odgovorne su za snabdevanje 60% svetske proizvodnje kakaoa
Industrija čokolade vredi oko 110 milijardi dolara godišnje.
Briselski aerodrom je najveći prodavac čokolade na svetu, prodaje preko 800 tona čokolade godišnje.
1 na svakih 200 radnika, ili oko 17.000 ljudi u Belgiji, radi u proizvodnji i promociji čokolade.
Evropljani konzumiraju oko 40% čokolade od svih stanovnika na svetu