NASA studija postoji veliki (okean) podzemni rezervoar vode na Marsu

Podaci iz misije NASA-e u penziji odnoisno NASA studija, otkrili su dokaze o postojanju podzemnog rezervoara vode duboko ispod površine Marsa, prema novom istraživanju. Tim naučnika procenjuje da bi moglo biti dovoljno vode zarobljene u sitnim pukotinama ….

i porama stena u sredini marsovske kore da se napuni okeanima na površini planete. Podzemna voda bi verovatno prekrila čitav Mars do dubine od 1,6 kilometara, pokazalo je istraživanje.

Podaci su dobijeni od NASA-inog InSight landera, koji je koristio seizmometar za proučavanje unutrašnjosti Marsa od 2018. do 2022. godine. Budući astronauti koji bi istraživali Mars suočili bi se sa brojnim izazovima ako bi pokušali da pristupe vodi, jer (čak i na Zemlji, bušenje tako duboko bi predstavljalo izazov.) se ona nalazi između 11,5 i 20 kilometara ispod površine, prema studiji objavljenoj u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.

Ovo otkriće otkriva nove detalje o geološkoj istoriji Marsa i sugeriše novo mesto za potragu za životom na crvenoj planeti, ako bi voda ikada mogla biti dostupna.

Razumevanje marsovskog ciklusa vode je ključno za razumevanje evolucije klime, površine i unutrašnjosti, rekao je vodeći autor studije, Vašan Rajt, vanredni profesor i geofizičar na Okeanografskom institutu Scripps Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.

Mars je verovatno bio toplije i vlažnije mesto pre milijardama godina, na osnovu dokaza o drevnim jezerima, rečnim kanalima, delti i stenama izmenjenim vodom koje su proučavale druge NASA-ine misije i orbiteri. Ali crvena planeta je izgubila svoju atmosferu pre više od 3 milijarde godina, što je efektivno okončalo vlažni period na Marsu.

Naučnici još uvek nisu sigurni zašto je Mars izgubio svoju atmosferu, a mnoštvo misija je razvijeno kako bi se saznala istorija vode na planeti, gde je otišla i da li je voda ikada stvorila uslove pogodna za život. Dok je voda zarobljena kao led na polarnim ledenim kapama planete, istraživači ne veruju da to može objasniti svu „izgubljenu“ vodu planete.

Postojeće teorije nude nekoliko verovatnih scenarija za ono što se dogodilo sa marsovskom vodom nakon što je Mars izgubio atmosferu: neki pretpostavljaju da je postala led ili je izgubljena u svemir, dok drugi sugerišu da je ugrađena u minerale ispod površine planete ili procurila u duboke akvifere. Nova otkrića sugerišu da je voda na Marsu filtrirala u marsovsku koru.

mars kora vodena površina duboko ispod Marsa

InSight, skraćenica za Unutrašnju istraživanje pomoću seizmičkih ispitivanja, geodezije i prenosa toplote, bio je stacionarni lander. Ali je prikupio neviđene podatke o debljini kore crvene planete i temperaturi njenog plašta, kao i dubini i sastavu jezgra i atmosfere. Seizmometar landera je detektovao prve potrese na drugoj planeti, nazvane marsotresi izveštava CNN edition

Naučnici koji proučavaju InSight-ove podatke mogli su proučavati brzinu marsotresa dok su putovali kroz planetu, što može poslužiti kao indikator onoga što se nalazi ispod marsovske površine. Tim je koristio ove podatke i ubacio ih u matematički model fizike stena, koji se koristi na Zemlji za mapiranje podzemnih naftnih polja i akvifera.

Rezultati su pokazali da se InSight-ovi podaci najbolje podudaraju sa dubokim slojem magmatske, ili vulkanske, stene koja je ispunjena tekućom vodom. Ovo otkriće pruža nove uvide u klimatsku prošlost Marsa i potencijalne habitalne uslove ispod njegove površine.

Naučnici su koristili matematički model fizike stena, identičan modelima koji se koriste na Zemlji za mapiranje podzemnih vodonosnih slojeva i naftnih polja, da bi zaključili da se seizmički podaci iz Insighta najbolje objašnjavaju dubokim slojem napuknute magmatske stene zasićene tečnom vodom. Magmatske stene su ohlađena vruća magma, poput granita Sijera Nevade piše UC Berklija

„Utvrđivanje da postoji veliki rezervoar tečne vode daje neki prozor u to kakva je klima bila ili bi mogla biti“, rekao je Manga, profesor nauke o Zemlji i planeti sa Univerziteta u Berkliju. „A voda je neophodna za život kakav poznajemo. Ne vidim zašto [podzemni rezervoar] nije životna sredina. To je svakako istina na Zemlji – duboki, duboki rudnici ugošćuju život, dno okeana ugošćuje život. Nismo pronašli nikakve dokaze za život na Marsu, ali smo bar identifikovali mesto koje bi, u principu, trebalo da bude u stanju da održi život.“ dodaje se tekstu UC Berklija na sajtu.

Rajt, zajedno sa kolegama Majklom Mangom sa UC Berklija i Matijasom Morcfeldom iz Skripsove okeanografije, detaljno su predstavili svoju analizu u radu koji će se ove nedelje pojaviti u časopisu Proceedings of the National Academi of Sciences.

Izvor: Zanimljivostidana.com