Koje je prvo ime i čovek kojeg istorija pamti?

Ko je to bio, taj prvi čovek čije ime istorija prvo pamti to jeste kojeg znamo? Da li je bio muško ili žensko? Kralj ili ratnik? Pesnik, prorok ili občan čovek?…

Desetine hiljada generacija otišle su u zaborav ostavivši samo nepisane tragove o svom postojanju. Istorija zbog toga ne poznaje ni jedno ime pre 3200. godine pre nove ere, kada je pismo prvi put počelo da se koristi u Mesopotamiji.

Ljudi su naučili da beleže reči, nekada upisane fonetskim simbolima tako da gotovo možemo da ih čujemo, i po prvi put saznamo ime tog prvog čoveka koji se potpisao u istoriju.

Ko je to bio, taj prvi čovek čije ime znamo? Da li je bio muško ili žensko? Pesnik ili prorok? Ili je možda bio običan čovek?
Ne ništa od toga. On nije bio ni kralj ni prorok, već običan trgovac i računovođa.

Autor knjige „Kratka istorija čovečanstva“ Noa Harari, bavio se ovim problemom i otkrio je da se najstariji zapis imena nalazi na glinenoj tablici iz Mesopotamije koja je datirana na 33. vek pre Hrista. Na njoj se vide tačke, zagrade, i simboli koji beleže trgovinski ugovor.

Tablica zapravo predstavlja račun na kojem su ubeležene količina i rok za isporuku ječma. 28.086 mera ječma 37 meseci Kušim“, piše na tablici Harari tvrdi da je poslednja reč „Kušim“ zapravo prvo ime zabeleženo u istoriji.

„Ovde prvi put čujemo istoriju kroz uši njenih protagonista, prosto čujemo komšije kako dozivaju ovog čoveka „Kušim, Kušim!““, rekao je Harari.

Postoje još stotine sličnih tablica na kojima su potpisani obični ljudi, mnogo pre nego što je ubeleženo ime nekog kralja ili proroka. Harari kaže da ga ne iznenađuje što je običan čovek zabeležen pre velikih istorijskih ličnosti.

„Ljudi tada su se uglavnom bavili poslom“, objašnjava Harari. Dakle, kraljevi su dolazi i odlazili, a trgovina je bila ono od čega su ljudi oduvek živeli.