ŠTA je NEUROPLASTIČNOST?

U narednom tekstu pozabavićemo se temom „šta je to neuroplastičnost?“ Verujemo da mnogi i ne znaju šta je to, ali mi smo tu da vam objasnimo! Neuroplastičnost je …

sposobnost mozga da se menja, prilagođava i reorganizuje tokom života. To znači da mozak nije fiksiran i nepromenljiv, već naprotiv — fleksibilan, prilagodljiv i sposoban da uči i raste čak i u odraslom dobu. Ova osobina mozga je ključna za učenje, pamćenje, oporavak od povreda, pa čak i za promenu loših navika i razmišljanja.

Na ćelijskom nivou, neuroplastičnost se dešava kroz promene u sinapsama — spojevima između nervnih ćelija (neurona). Kada učimo nešto novo ili steknemo novo iskustvo, određeni putevi u mozgu postaju jači, a drugi mogu oslabiti ili nestati ako se ne koriste. Ova pojava se naziva sinaptička plastičnost.

Takođe, u nekim slučajevima mozak može stvoriti potpuno nove neurone, što se naziva neurogeneza, posebno u regiji zaduženoj za pamćenje – hipokampusu.

Postoje dve osnovne vrste neuroplastičnosti:

1. Funkcionalna plastičnost

Mozak može preusmeriti funkcije iz jednog dela mozga u drugi. Na primer, ako određeni deo mozga koji kontroliše govor bude oštećen, drugi deo može preuzeti tu funkciju uz pomoć rehabilitacije.

2. Strukturalna plastičnost

Odnosi se na fizičke promene u mozgu — poput rasta novih neuronskih veza kao rezultat učenja ili iskustva. Kada naučimo novu veštinu, kao što je sviranje instrumenta ili učenje stranog jezika, naš mozak se doslovno menja.

Iako je najintenzivnija u detinjstvu, neuroplastičnost se dešava tokom celog života. Međutim, kako starimo, ovaj kapacitet postaje nešto sporiji — ali nikada ne nestaje. To znači da odrasli mogu da nauče nove stvari, menjaju navike i čak poboljšaju svoje kognitivne sposobnosti vežbom i stimulacijom mozga.

Neuroplastičnost je osnova za mnoge neverovatne sposobnosti našeg mozga:

1.Učenje i pamćenje – svaki put kada naučimo nešto novo, stvaraju se nove veze između neurona.
2. Oporavak od moždanog udara ili povreda – oštećeni delovi mozga mogu biti „zaobiđeni“, pa druge regije preuzimaju izgubljene funkcije.
3. Prevazilaženje trauma i stresa – emocionalne i kognitivne terapije mogu bukvalno „preoblikovati“ način na koji mozak reaguje na traume.

Menjanje navika – kroz ponavljanje i svesnu promenu ponašanja, možemo reprogramirati loše obrasce mišljenja i ponašanja.

Mozak voli izazove i promene, a postoje brojni načini da se stimuliše neuroplastičnost:

1. Učenje novih veština (jezik, instrument, kuvanje, sport)
2. Mentalne vežbe (zagonetke, igre memorije, sudoku)
3. Čitanje i pisanje – aktiviraju više delova mozga istovremeno
4. Fizička aktivnost – naročito aerobne vežbe poboljšavaju moždanu funkciju
5. Zdrav san i ishrana – neophodni su za regeneraciju mozga
6. Mindfulness i meditacija – pomažu u smanjenju stresa i jačanju pažnje
7. Društvena interakcija – razgovori i nova iskustva obogaćuju mozak

Jedan od najpoznatijih primera neuroplastičnosti jeste oporavak ljudi nakon moždanog udara. Osobe koje su izgubile sposobnost govora ili kretanja često kroz fizičku i logopedsku terapiju ponovo nauče te veštine jer njihov mozak „pronalazi nove puteve“ za obavljanje tih funkcija.

Drugi primer je kod slepih osoba – njihova čula sluha i dodira postaju izuzetno oštra jer se delovi mozga koji bi normalno bili zaduženi za vid „preusmeravaju“ na obradu zvukova ili taktilnih informacija.

Neuroplastičnost pokazuje koliko je naš mozak moćan i prilagodljiv. Umesto da ga doživljavamo kao „gotovu mašinu“, treba ga gledati kao „dinamičnu fabriku“ koja se stalno menja. Ova sposobnost daje nadu i mogućnost svakome da uči, razvija se, menja i oporavi — bez obzira na godine.

Ako negujemo svoj um i podstičemo ga, neuroplastičnost će raditi u našu korist – svakog dana, celog života.

Izvor: Zanimljivostidana.com