KAKO je nastao AJVAR?

automobilizam.com na prodaju domen

Danas vam u rublici „kako?“ pišemo tome “ Kako je nastao ajvar?“ Ajvar je više od običnog namaza od paprike on je simbol …

balkanske kuhinje, tradicije i zajedničkog stola.

Njegova bogata crvena boja i specifičan ukus čine ga nezaobilaznim na trpezama u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji i širom regiona. Ali kako je ajvar zapravo nastao i zašto je postao omiljen skoro svuda na Balkanu?

Istorija ajvara počinje sa paprikom, koja je stigla u Evropu iz Amerike u 16. veku, zajedno sa paradajzom, kukuruzom i drugim povrtnicama koje su oblikovale evropsku kuhinju.

Na Balkanu, paprike su se vrlo brzo prilagodile lokalnoj klimi i postale omiljeno povrće.

Ljudi su ubrzo otkrili da pečene paprike, mlevene i pomešane sa uljem, soli i belim lukom, mogu da postanu ukusna zimnica koja dugo traje.

Reč „ajvar“ potiče od turske reči havyar, što znači „kavijar“ ili „slani ikra“

Tokom Osmanskog perioda, recepti za različite vrste namaza širili su se kroz gradove i sela Balkana, prilagođavajući se lokalnim ukusima i dostupnim sastojcima.

Po izvorima iz wikipedije prvi poznati pisani recept za ajvar pojavljuje se u 1877. godini u knjizi „Srpska kuvarica“ autorke Katarine Popović Midžine, koja je objavljena u Novom Sadu. Ovaj recept opisuje pripremu ajvara sa paprikama i patlidžanom, što ukazuje na to da je ajvar bio poznat i korišćen u domaćinstvima Srbije u 19. veku

Prvobitni ajvar bio je rustičan i jednostavan: paprika se pekla nad otvorenom vatrom, mlela se ručno i mešala sa malo ulja i soli.

Kasnije su dodavani patlidžan, beli luk, i povremeno ljuta paprika, čime je nastajao bogat, aromatičan namaz.

Tradicionalna priprema ajvara u domaćinstvima bila je prava porodična ritualna aktivnost.

Sezona paprika označavala je početak pripreme zimnice – porodice bi se okupljale, pekle paprike na drvenoj vatri ili u pećima, gulile ih, mlele i dodavale začine.

Sve to nije bilo samo zbog ukusa – ajvar je služio kao način da se letnja berba sačuva za duge zimske mesece, kada svežeg povrća nije bilo dovoljno.

Industrijska proizvodnja ajvara razvila se tek u 20. veku, ali domaći ajvar i dalje drži primat kada je u pitanju autentičan ukus.

Ručno pečene paprike, pažljivo očišćene od semenki i meke kore, daju ajvaru specifičnu dimljenu notu koju teško može da se postigne mašinski.

Svaka porodična verzija ima svoj „tajni sastojak“ ili omiljeni odnos začina, što čini da ajvar bude više od hrane – on je deo identiteta i sećanja.

Ajvar je kroz vekove postao univerzalni simbol balkanske kuhinje: može da stoji uz hleb, meso, sir, ali i da se koristi kao sastojak u modernim jelima.

Njegovo poreklo pokazuje kako jednostavna ideja – sačuvati letnje povrće za zimu – može da preraste u kulinarsku tradiciju koja se prenosi generacijama.

U suštini, ajvar je savršen spoj istorije, geografije i kulinarske kreativnosti. Njegovo nastajanje je dokaz da najbolja jela često imaju najjednostavnije početke, ali dugotrajan efekat: spoj ukusa, tradicije i porodične topline, sve u jednoj crvenoj teglici.

izvor:Zanimljivostidana.com