Naučnici otkrili mozak nije “prazan” pri rođenju – dokazano na miševima!
Neobična na kojoj su radil naučnici su otkrili da mozak nije “prazan” pri rođenju – dokazano je na miševima! …
Naučna studija na miševima sugeriše da mozak nije „prazna ploča“ pri rođenju, čekajući da se na njega zapišu sećanja..
Neuronaučnici sa Instituta za nauku i tehnologiju Austrije (ISTA) ispitali su mozgove miševa od rođenja do odraslog doba, fokusirajući se na složenost ključnog kola memorije u hipokampusu.
Ovaj region mozga je uključen u prostorno pamćenje i u konsolidaciju kratkoročnih sećanja u dugoročna.
Tim je otkrio da je kod najmlađih mozgova miševa ova mreža piramidalnih neurona CA3 bila veoma gusta, sa naizgled nasumičnim vezama. Međutim, kako stare, postaju prefinjeniji i organizovaniji.
„Intuitivno, moglo bi se očekivati da mreža raste i postaje gušća tokom vremena“, objašnjava Jonas.
„Ovde vidimo suprotno. To prati ono što nazivamo modelom orezivanja: Počinje pun, a zatim postaje pojednostavljen i optimizovan.“
Nije jasno zašto se mozak tačno razvija na ovaj način, ali istraživači veruju da bi se neuroni mogli efikasnije povezivati ako je temelj već postavljen.
Međutim, u scenariju praznog lista, udaljeni neuroni bi prvo morali da se pronađu pre nego što bi mogli da komuniciraju. To bi mozgu u razvoju trebalo duže da nauči.
Razmislite o tome na ovaj način: Ako biste morali da se krećete od jednog mesta do drugog, to bi bilo mnogo brže ako biste već imali gustu mrežu puteva, i sve što biste trebali da uradite je da izaberete koje ćete ići da biste stigli od tačke A do tačke B.
S druge strane, ako biste morali da izgradite sopstveni put od nule da biste stigli do odredišta, verovatno će vam trebati mnogo duže.
Tim je merio električnu aktivnost i druge ćelijske procese u tri razvojne faze kod miševa: odmah nakon rođenja, oko 7 ili 8 dana starosti; u adolescenciji, između 18. i 25. dana; i u odraslom dobu, oko 45. do 50. dana starosti piše naučni portal sciencealert
Ovo je otkrilo da neuroni u ovom hipokampalnom kolu miša počinju gusto i nasumično, ali se vremenom usavršavaju u strukturiraniju mrežu.
Istraživači sugerišu da bi to moglo biti zato što hipokampus ima težak zadatak obrade i povezivanja informacija iz vaših očiju, ušiju i nosa.
„To je složen zadatak za neurone“, kaže Jonas.
„Početna bujna povezanost, praćena selektivnim orezivanjem, mogla bi biti upravo ono što omogućava ovu integraciju.“
izvor: Zanimljivostidana.com
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
