Da li postoji gen za inteligenciju?

Deset hiljada sati. Toliko je po nekim procenama (naučnim) potrebno vežbe da bi se dostigao majstorski stepen stručnosti u nečemu na primer u kuvanju, šahu ili sviranju nekog muzičkog instumenta…

Ali čak ni ogromna količina prakse ne objašnjava razliku između nekog ko je zaista izuzetan u nečemu i nekog ko ima dovoljno majstorstva, ali nije zaista i genije u istom. Vežbanje, međutim, utiče na svakoga različito.

Kognitivni psiholozi Fernand Gobet i Guillermo Campitelli ustanovili su da se igrači šaha uveliko razlikuju po količini namernog vežbanja koje im je potrebno za postizanje određenog nivoa veštine u šahu.

Na primer, broj sati namerne prakse, potrebnih za postizanje statusa majstora (vrlo visok nivo sposobnosti), kreće se od 728 do 16.120 sati. To znači da nekom igraču, da bi postao majstor, treba 22 puta više namerne prakse nego nekom drugom.

Čime da popunimo nastalu prazninu? Nečijim genima. Potraga za genetskim varijacijama koje čine nekog nadarenim sportistom, muzičarem ili, jednostavno, pametnom osobom, traju već decenijama, ali nije otkrivena nijedna genska varijacija koja bi objasnila prirodne razlike u inteligenciji među ljudima.

Najveći napredak istraživača je otkriće sa početka 2014-te godine, kad su sa sigurnošću povezali tri genetske varijacije sa inteligencijom. Ali, maksimalni efekt te tri kombinacije iznosio je samo 6 IQ jedinica, što je ponešto razočaravajuć, ali pouzdan nalaz.

Postoji mnogo aspekata pameti. Jedan od najvažnijih je pamćenje. Sposobnost zadržavanja stavki sa liste u kratkotrajnom pamćenju i sposobnost pretvaranja tih ideja u dugoročno pamćenje temelj su učenja i od vitalnog su značenja za inteligenciju

Proces konverzije uključuje mnoštvo neurotransmitera i moždanih struktura. Svaka genetska varijanta za koju je utvrđeno da utiče na opštu inteligenciju može suptilno uticati na bilo koji od bezbroj tih neurohemijskih procesa.

Zato ne iznenađuje što potraga za takvim genima, čak ni u najopsežnijim i najnepobitnijim studijama, nije daleko odmakla.

Postoji verovatno na hiljade varijacija ovih učinaka, a njihovom kombinacijom i interakcijom sa određenim ličnim okruženjem možda je moguće objasniti prirodni spektar koji vidimo u čovekovoj inteligenciji. Ili zašto je nekom potrebno 22 puta manje prakse nego nekom drugom.