KAKO su nastali pojedini MATEMATIČKI ZNACI (SIMBOLI)?

Matematiku mnogi školarci ne vole, a ima i onih koji je obožavaju.Kako god bilo, evo za one radoznale i koji bi voleli saznati, tekst kako su nastali pojedini matematički znaci to jest, simboli?….

Matematika je formalna i egzaktna nauka koja je nastala izučavanjem figura i računanjem brojevima. Pod matematikom se u širem smislu podrazumeva nauka o količini (aritmetika), strukturi (algebra), prostoru (geometrija) i promeni (analiza).

A tačna definicija (ako tako možemo reći) definicija matematike glasi:
M (lat. [ars] mathematica < grč. μαϑηματιϰὴ (τέχνη): matematičko (umeće), prema μάϑημα: nauk; znanje). Matematika nauka koja izučava aksiomatski definisane apstraktne strukture koristeći logiku

Matematika se razvila iz potrebe da se obavljaju proračuni u trgovini, vrše merenja zemljišta i predviđaju astronomski događaji. Smatra se da su Stari Egipćani još 3.000 godina p.n.e. koristili kompleksnu matematiku, kao što su algebra, aritmetika i geometrija. Svakako im je bila potrebna za projektovanje i građenje tolikih piramida.

Nisu zaostajali ni Vavilonci koji su izračunavali obim kruga kao približno 3 prečnika, što je približno današnjem izračunavanju koje koristi vrednopst Pi (okvirno 3,14). Kineski matematičari su oko XXI veka p.n.e. razvili značajne koncepte u vezi sa negativnim brojevima, decimalnim brojevima, algebrom i geometrijom.

Sve do kraja XVI veka glavne grane matematike bile su geometrija i aritmetika. U XVI veku započeo je razvoj algebre, a u XVII veku stvaranje diferencijalnog i integralnog računa označilo je početak intenzivnog razvoja analize.

Znak jednako (=) prvi put nastao u 16. veku kada je matematičar Robert Rekord (Robert Recorde), nakon što mu je dosadilo da piše jednako je svaki put kada je to potrebno, počeo da koristi dve paralelne horizontalne crte jer je smatrao da ne postoji ništa što može biti više jednako?

Znak za plus i minus ( + – ) Početkom 15. veka, Evropljani su počeli da koriste slova p i m za plus i minus („piu” i „memo”).

Astronomu Nikoli Orezmu, koji je živeo u 14. veku, pripisuje se prva upotreba reči plus (+). Znak minus (-) pripisuje se trgovcima koji su iskrcavali teret s brodova, a može se smatrati kao skraćenica slova m, koje je označavalo oduzimanje. Upotreba ovih znakova kao simbola algebarskih operacija prvi put se javlja u radovima holandskog matematičara Vandera Hekea iz 1514. godine

Znak za množenje (znak puta X ili * ) skraćuje ponovno sabiranje istog broja i tako ne zauzima mnogo prostora. Dakle, simboli nam pružaju skraćena uputstva za računanje. Pritom, da li ste razmišljali šta bi bilo da simbola nema? U matematici bismo umesto njih danas imali samo redove slova, nešto poput teksta.

Znak za faktorijale. Naime, matematičar Kristijan Kramp, počeo je da stavlja znak uzvika za faktorijale samo zato što mu je bio potreban znak koji se brzo piše za ovakve izraze.

Osim znakova, u matematici se koriste i slova. To su slova latinskog ili grčkog alfabeta, a najpoznatije slovo, slovo „pi“ označava specifične brojeve koji se često ponavljaju i čiji bi potpuni decimalni zapis bio nemoguć ili zamoran za pisanje. Iz tog razloga je danas nama pi konstantna vrednost od 3,14.

U najveće matematičke umove svih vremena, koji su obeležili razvoj ove “kraljice nauka”, ubrajaju se Pitagora, Euklid, Pjer de Ferma, Blez Paskal, Leonard Ojler, Karl Fridrih Gaus, Alan Turing, ali i najblistaviji umovi današnjice kao što su Grigori Perelman i Terens Tao.

Na kraju, možemo lako zaključiti da su svi ovi simboli izumljeni, prisvojeni ili adaptirani od strane matematičara koji su želeli da izbegnu ponavaljanja ili korišćenje mnogo reči za pisanje matematičkih ideja.