KAKO se PRONALAZI I VADI NAFTA iz zemlje?

Danas postoje prilično sigurni metodi za pronalaženje kao i vađenje nafte iz tla (zemlje).U narednom tekstu ćemo vam to i otkriti kako se pronalazi i vadi nafta … Ali pre priče o tome kako se pronalazi nafta toga da kažemo kako nastaje nafta,,, to jest, par reči o njoj…

Naziv nafta persijskog je porekla, nastao od glagola nafata, znojiti se (znoj zemlje), a petrolej, s istim značenjem, složenica je od grčke reči Petros (kamen) i latinske reči oleum (ulje).

Nafta nastaje od belančevina, ugljenih hidrata i masti kao ostataka niskorazvijenih biljnih i životinjskih planktona i bakterija koje su živele u vodi i u moru. Ti organski ostaci se mogu posebnim geohemijskim procesima pretvoriti u naftu i zemni gas. Ti procesi se odvijaju tokom dugog vremenskog perioda, čak i po geološkim standardima, sa povišenom temperaturom i pritiskom (koji su posledica naslaga sedimenata) kao osnovnim inicijatorima.

Arheolozi su dokazali da se počela vaditi i koristiti oko 5-6.000 godina p. n. e.!! Najstariji poznati izvori nafte su oni na Ifrejti (Pensilvanija) i Kerču, pokrajina Isfahan u Iranu (stara Persija), i u kineskoj pokrajini Sičuan. U SAD (država NJujork) 1627. g. i 1640. g. u Modeni u Italiji otkriveni su prvi izvori nafte i realizovane prve bušotine koje su se eksploatisale 200 godina.

Kada su ljudi počeli da istražuju naftu, znali su da će je najverovatnije pronaći u stenama koje su ležale na dnu nekadašnjih mora. Pa ipak, nafta se ne nalazi u svim takvim stenama.

Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto, pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno istisnulo starije udarno bušenje.

Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj.

Nafta je sakupljena samo u udubljenjima, u tako zvanim „džepovima“ Džep sa naftom sastoji se, u stvari, od poroznih, šupljikavih stena koje se nalaze između slojeva čvrstih, kompaktnih stena, a sama nafta prikuplja se baš u tim malenim šupljinama.

Za ovim džepovima u zemlji traga se, pomoću preciznih instrumenata, na više načina. Ti instrumenti, međutim, ne pokazuju da li na određenom mestu ima nafte, već samo pomažu geologu i straživaču da odredi mesto na kojem verovatno postoji pomenuti džep.

Jedan od instrumenata za istraživanje nafte je i sprava za merenje gravitacije, to jest Zemljine teže. Teške stene imaju veću gravitaciju nego lake. Ovaj instrument otkriva podzemne formacije stena time što meri kolika je „teža“ stena u dubini zemlje.

Magnetometar meri promene Zemljinog magnetnog polja, pa se i pomoću njega mogu dobiti podaci o formacijama stena ispod površine. Međutim, u istraživanju nafte najčešće se primenjuje metod izazivanja malih veštačkih zemljotresa pomoću eksplozije dinamita.

Prilikom takve eksplozije, posebnim mernim instrumentima beleže se drhtaji Zemljine kore koji su različiti kod raznih vrsta stena.
I pored ovih savremenih metoda, nikad nije sigurno da će se na mestu na kome se vrši istraživanje zaista pronaći nafta.