SAT Marije Antoanete je jedan od NAJSKUPLJIH na svetu!

Prema poslednjoj proceni, iz sada već davne, 2013. godine jedan od najskupljih satova na svetu je „Grande Complication“ Breguet No 1160 (Bregej broj 1160 grand kompilacija), poznatiji kao „Marija Antoaneta“ ili jednostavno „Kraljica“…

Treći na svetu najskuplji časovnik na svetu procenjen je na više od 30 miliona dolara, a satkan je od zlata, platine, safira, rubina

Sat, koji je u vlasništvu jednog muzeja, je tada procenjen na 30 miliona dolara, pa mada je u međuvremenu, par satova „Patek-Filip“ prodato za nešto veću sumu, smatra se da bi ovaj sat sa lakoćom, na nekoj od aukcija, dostigao rekordnu cenu.

Priča o ovom satu je neprocenjiva. Sve je „zakuvao“ jedan švedski plemić…

Grof Hans Aksel von Fersen bio je švedski admiral, vrhovni sudija, diplomata, učestvovao je u ratu za nezavisnost Amerikanaca (na njihovoj strani) protiv Engleza, diplomata na dvoru Francuske…

I tu je ovaj Šveđanin, koji je rođen 4. septembra 1755. godine, upoznao poslednju kraljicu Francuske Mariju Antoanetu. Očaran kraljicom, a kažu da su bili i više od prijatelja, odlučio je da joj pokloni nešto nesvakidašnje pa je kod čuvenog švajcarskog majstora za izradu satova Abrahama-Luja Bregeja 1782. godine naručio specijalan sat.

Mnogo vatre je zapalila Francuska tih godina u Evropi, pa su se i radovi na satu otegli punih 45 godina!

Završio ga je sin uvaženog majstora tek 1827. iako je naručilac posla Grof Fersen linčovan u uličnim nemirima 20. juna 1810. u Stokholmu.

Zlato, platina, safiri, rubini, čudesni mehanizam koji pored vremena pokazuje i „večiti kalendar“, ima i štopericu, pokazuje temperaturu, ima prvi u svetu „anti-šok“ sistem, nezavisnu sekundaru, još mnogo drugih čudesa…

Sve je to, pored čudesne istorije, utkano u vrednost ovog sata. Naravno, satu se nije divila ni Marija Antoaneta koja je, 16. oktobra 1793. ostala ne samo bez sata već i bez glave.

Sat je bio u posedu Bregej (Breguet) porodice sve do 1877. kada je celu firmu kupio ser Spenser Barton.
Jedan drugi engleski lord, ser Dejvid Lajonel Salamons je 1920. svojoj kolekciji satova „Bregej“ priključio i ovaj.

Posle smrti, 1927. ser Salamona otkriveno je da je on u svom testamentu najvredniji deo svoje kolecije od 57 satova, među kojima je i „Kraljica“ zaveštao jednom muzeju u Jerusalimu.

Sat je ukrao 1983. kažu jedan od najboljih lopova svih vremena, zvesni Nahaman Diler, ali je pronađen i vraćen u muzej 2007.