KAKO radi POLIGRAF (detektor laži)?

Detektor laži – poligraf – je jedno od novih sredstava u krivičnoj istrazi. Upotrebljava je policija kako bi ispitala sumljiva lica za koje smatra da ne govore istinu…

Međutim, podaci dobijeni pomoću poligrafa ne prihvataju se svugde kao direktan dokaz pred sudovima, jer tu metodu otkrivanja „istine nauka još uvek nije prihvatila mada je gotovo u 90% slučajeva pouzdana.!

Ispitivanje pomoću poligrafa – „detektora laži“ se bazira na tome što se u telu osobe koja laže pojavljuju određene reakcije: crvenilo lica, ubrzani rad srca (puls), gutanje sline i ostali oblici uzbuđenja. Poligraf beleži takve promene u telu sumljivca

Uspeh poligrafa, međutim, zavisi o osetljivosti njegovih sastavnih delova, od onoga što beleži, kao i o sposobnosti stručnjaka koji obavlja sam test. Najvažniji od svih tih uslova je najverojatnije je baš ovaj poslednji.

Prilikom odabira reakcija što ih n“detektor laži“ treba zabeležiti odnosno registrovati, prednost se daje onim reakcijama koje osoba koja se ispituje nije u stanju sama kontrolisati, kojima ne može vladati ili kojih čak nije ni svestna. Obično su to krvni pritisak, puls, intenzitet znojenja kao i samo disanje.

Ni jedna od tih reakcija nije, sama za sebe, dovoljan dokaz da ispitivana osoba laže, ali, uzete zajedno, one su, kako se pretpostavlja, ipak prilično pouzdan znak. Za telo osobe koja se ispituje pričvršćuju se razni delovipoligrafa, kako bi se dobio pismeni trag reakcijama te osobe dok odgovara na postavljena pitanja.

Ispitivač se najpre mora detaljno upoznati sa slučajem. Samo na taj način će moći postavljati određena (prava) pitanje. Ispitivač zatim postavlja mnoštvo pitanja koja nemaju nikakve veze sa slučajem, da bi ustanovio kakve su normalne reakcije ispitivane osobe.

Poslije toga, ispitivač poligrafa, postavlja pitanja oba tipa i ona koja nemaju nikakve veza sa slučajem i ona koja imaju. Pri tome se načine tri ili četiri snimka aparatom za otkrivanje laži. Zatim se snimci proučavaju kako bi se videlo gdje je došlo do neuobičajene emocionalne aktivnosti.

Da bi se izbjegla mogućnost slučajne reakcije, određeni odgovor mora se pojaviti na najmanje dva različita snimka s istom reakcijom. Intenzivnim treningom se može postići stanje kontrolisanja svojih emocija te se na taj način može „prevariti detektor laži“ pa na sudovima nije baš prihvatljiv 100 postotni dokaz!