Šta je REGENERACIJA

Verujemo da bi s načune strane u medicini ali čovečanstvu, ljudima bilo bi sjajno i kada bi ljudi koji izgube, na primer, ruku ili nogu, jednostavno mogli da dobiju novu potpuno istu funkcionalnu 100 posto!…

Ali, kod ljudi to, nažalost, nije moguće, ali ima drugih živih bića koji imaju tu sposobnost.

Na samom početku da vam stručnim izrazom kažemo šta je regenracija.Regeneracija znači da je organizam sposoban za ponovni rast izgubljenih delova, tako da se vraća originalna morfologija i/ili funkcija. To je termin u oblasti razvojne biologije.

Svaka vrsta je sposobna za regeneraciju, od bakterija do ljudi. Regeneracija može biti potpuna gde je novo tkivo isto kao izgubljeno tkivo, ili nepotpuna gde posle nekrotičnog tkiva dolazi do fibroze.

Proces u kome organizmi obnavljaju strukturu, pa čak i cele organe, naziva se regeneracija. Među živim bićima, regeneracija je različita. Na primer, kod nekih vrsta glista i morskih zvezda, sićušni deo tela može da obnovi čitav organizam. Ako je ostao samo mali deo, izrašće celo novo telo.

Hidra i planarni ravni crv već dugo služe kao uzor organizama za svoje visoko prilagodljive regenerativne sposobnosti.

Obnavljanje izgubljenih tkiva i organa je najjednostavnije kod najjednostavnijih višećelijskih životinja, među kojima je i hidra, naprimer. Činjenica je da hidra iz malih delova tela ima „moć“ regenerisati celi organizam.Te je tako stekla je epitet besmrtnog biološkog sistema, koji ne poznaje ni proces starnja.!

S druge strane, imamo drugu vrstu regeneracije do koje dolazi u našem telu. Površinski sloj kože neprestano otpada u vidu malih komadića i zamenjuje se drugim ćelijama.

Takođe, naša kosa i nokti se obnavljaju neprekidno. Čak i naši stalni zubi su jedan primer regeneracije. Kod životinja postoji menjanje perja, krljušti ili krzna, uz pomoć procesa regeneracije.

Što je organizam složeniji, to je njegova sposobnost regeneracije manja. Čovek, kao i drugi sisari, ne može da obnovi nijedan organ u celini. Ali, gušteri i insekti mogu da regenerišu čitave udove.

Kod čoveka, regeneracija predstavlja samo popravku oštećenja, kao što su prelomi kostiju, povrede kože, mišića i nekih vrsta živaca. Proces regeneracije se vrši na dva načina. U prvom slučaju novo tkivo raste sa površine rane.

U drugom preostali delovi se menjaju i reorganizuju, ali novi materijal se ne stvara. Kada izrasta novi materijal (kao na primer udovi), on raste na sledeći način. Pupoljak regeneracije se obrazuje na površini rane.

On je uglavnom kupastog oblika i sadrži embrionalnu vrstu ćelija, ili ćelije onakve kakve postoje od rođenja živog bića. Ove ćelije se razvijaju u ćelije posebno namenjene gradnji novih organa, one rastu, a novi organ se postepeno stvara.