Moguća objašnjenja o fenomenu déjà vu (već viđeno)?

Mnogi tvrde da su bar jednom u životu doživeli neobičan osećaj da su nešto već videli ili doživeli odnosno imali Déjà vu Deža vi (već viđeno)? To je situacija u kojoj se javlja osećaj da smo već bili…

na nekom mestu, prisustvovali nekoj situaciji, imali identična osećanja i već upoznali neke ljude. Uglavnom u ovoj situaciji niste sigurni da li ste to doživeli u snu ili na javi.

Deža vi se uglavnom javlja uveče ili vikendima. Intenzivnije se javlja između 15-25 godine i ponavljanje je sve ređe sa starenjem i po nekim naučnim saznanjima traje oko 30 sekundi!

Sam pojam u upotrebu je ušao 1876. godine zahvaljujući francuskom filozofu i istraživaču Emilu Borjaku, a zanimljivo je da je ova tema privlačila pažnju čak i čuvenog Sigmunda Frojda koji je osećaj poznatog pripisivao potisnutim željama.

I za sada nema tačne pretpostavke niti naučnog ili bilo kakvog drugog sigurnog odgovora šta izaziva i kako se javlja tj.funkciuoniše deja vu

Ovaj osećaj može trajati samo sekundu ili više, ali obično je trenutan, kao blic. Možda nam se ovo dogodi na mestu gde nikada ranije nismo bili. Ili je situacija ili su gestovi drugih potpuno isti kao što smo već videli.

Može da nam se učini da se naš san preselio u stavrnost.? Naučnici takođe kažu da je možda reč o zameni snova i stvarnosti, da je nova situacija na neki način slična staroj i da može doći do greške u prenošenju signala u mozgu…

Postoji mnogo različitih teorija koje objašnjavaju ovaj fenomen.

Naučnici kažu da senzacije kada vidimo mesto, a čini nam se da smo ga već videli, u stvari je samo podsećanje na senzaciju ili podsticaj koji smo već ranije iskusili.

Naučnici takođe kažu da je možda reč o zameni snova i stvarnosti, da je nova situacija na neki način slična staroj i da može doći do greške u prenošenju signala u mozgu…

Posledica zastoja u obrađivanju uspomena

Naime, kada se dogodi neka situacija, specifična ili sasvim regularna, a mi imamo osećaj kao da smo to već proživeli, to znači da su impulsi koji su došli do nas prosleženi u centar za dugotrajna, a ne za kratkotrajna sećanja kako bi inače i trebalo da bude. Ovo može da bude i najreanija teorija i možda se može se opisati kao neki mali „bag“.

Vaš mozak pronalazi „prečac“

Ova pretpostavka, opisana na stranici Psychology Today, govori kako je deja vu kratkotrajni kvar između dugoročnog i kratkoročnog „sklopa“ u mozgu. Informacije koje naš mozak uzima iz svoje okoline mogu skratiti put do dugoročnog pamćenja. Time se zaobilazi tipični transferni mehanizam za smeštanje podataka. Shodno tome, kada imamo deja vu, osećamo kako smo doživeli nešto iz naše prošlosti.!

Uticaji rinalnog korteksa

Rinalni korteks je moždano područje povezano s pamćenjem. Neki naučnici o njemu govore kao “čuvaru deklarativne memorije”. Njegova glavna funkcija je otkrivanje poznatih stvari u vašoj okolini. Kada doživimo deja vu, deo našega mozga koji pristupa memoriji, hipotalamus, aktivan je, dok ne postoje znakovi aktivnosti kod rinalnog korteksa. Zašto? Ne možemo reći sa sigurnošću, ali to bi moglo biti objašnjenje zašto nam je nešto poznato kada iskusimo fenomen deja vu.

Budući da niko ne zna sa sigurnošću kada bi mogao doživeti deja vu, naučna istraživanja su veoma nezahvalna. Ipak, naučnici su otkrili kako osobe koje pate od epilepsije dožive deja vu neposredno pre napada. U jednoj takvoj studiji, znaučnici su uspeli izazvati deja vu kod pacijenata upravo putem rinalnog korteksa, a ne hipotalamusa.

Ovo su bila naučna objašnjenja, ali tumačenje deja vu-a sa duhovne strane je pomalo drugačije:

„Sadašnji trenutak je jedini trenutak koji imamo na raspolaganju i predstavlja vrata svih trenutaka“, rekao je zen majstor Tič Nat Han. Njegova izjava da možemo pristupiti svim trenucima u sadašnjem trenutku može biti korisna u objašnjavanju fenomena deja vu.

Filozofija sadašnjeg trenutka zasnovana je na činjenici da su vreme i prostor iluzija i da sve postoji u trenutku, uključujući prošlost i budućnost. Život sam po sebi nije samo linearan, to je samo naša percepcija vremena na Zemlji.
Naš um živi u linearnom vremenu, a naša duša ne živi po principu linearnosti, već je bezgranična i vanvremenska. Povezana je sa bezgraničnom kosmičkom svešću – sa nečim većim od nas samih, što nema linearno vreme …

Zato što smo povezani sa svojom dušom i kosmičkom svešću, takođe možemo sami da prevaziđemo vreme i prostor. Ne postoji samo jedna dimenzija stvarnosti, naša duša poznaje mnogo različitih dimenzija.

Zato ona možda zna put koji još nismo prešli. Doživljavanje ovog trenutka deo je naše svesti, koja je prisutna samo u ovoj dimenziji koju doživljavamo. Granice su beskonačne, ilustrujući odraz naše energije u višedimenzionalnom prostoru.

Tako objašnjavaju da je deja vu nešto čega se naša duša, koja može putovati kroz dimenzije vremena i prostora, seća ovog trenutka. Kažu da nas gleda naše „ja iz budućnosti“.