ZAŠTO je nekima hladnije nego drugima?

Zašto svako od nas drugačije reaguje na hladnoću? Zašto je nekim hladnije nego drugima zbog čega je to tako?..Odgovor na ova i ostala pitanja će te saznati iz sledećeg teksta ..Percepcija hladnoće počinje kada nervni završeci kože šalju impulse mozgu o temperaturi kože….

Ti impulsi ne pokazuju samo temperaturu kože, već i visinu promene temperature kože….

Prema tome, mnogo nam je hladnije kad uskočimo u hladnu vodu, kad temperatura kože drastično pada, nego kad polako ulazimo u vodu, kad nam je temperatura kože niska ali konstantna.

Navala nervnih impulsa padajuće temperature kože daje nam rano upozorenje događaja koji bi mogli izazvati padanje temperature unutarašnjih organa. Ako se ne osvrnemo na upozorenje, temperatura unutarašnjih organa mogla bi drastično pasti i uzrokovati smrtonosnu hipotermiju ili pothlađenost.

Kod zdravih ljudi psihološki sistemi sprečavaju da dođe do hipotermije. Impulsi kože dolaze do hipotalamusa, područja mozga koje je odgovorno za kontrolu unutrašnjosti tela, koja generiše upustva u nervnom sistemu da spreči pad telesne temperature.

Nervni impulsi poslati u mišiće proizvode dodatnu metaboličku toplotu kroz drhtanje. Krvne žile koje bi inače prenosile toplu krv iz unutarašnjih organa ka koži, gde bi krv gubila toplotu, drhtanjem se stišću i zadržavaju većinu krvi, a i toplinu u unutarašnjim organima.

Impulsi stižu u moždanu koru, gde se odvija većina razmišljanja, te ona generiše informaciju o tome koliko nam je hladno. Ta informacija se kombinuje sa impulsom limbičkog sistema, koji je odgovoran za naše emocionalno stanje, kako bi odredili koliko tačno hladnoće osećamo i kako se pri tom osećamo. Ti osećaji motivišu nas za promenu ponašanja, kao što je fetusni položaj ili oblačenje više odeće ili žaljenje.

Osećaj hladnoće nije isti kao i sama hladnoća. Skakanje u hladno jezero možda jeste hladno, ali može povisiti temperaturu tela zbog naglog suženja krvnih žila, zbog čega topla krv ostaje u unutrašnjosti, a ništa se topline ne troši preko kože. Na taj način temperatura tela može ostati povišenom i do jednog sata nakon skoka.

Mnogima od nas je hladno na početku gripe, kad se temperatura tela počinje povećavati. Tokom gripe, nervni krugovi koji kontrolišu telesnu toplotu premeštaju se na viši nivo pa telo odgovara kao da je hladno dok se temperatura ne stabilizuje oko tog područja povišene temperature.

Ipak dok gripa ukazuje na problem, je li sve u redu kad nam je hladno, a da zapravo nije hladno?

Neki od nas imaju lošu sreću i pate od Rajnaudovog fenomena, stanja u kojem je krvni tok previše spor da bi mogao prste na rukama i nogama mogao održavati toplim. Osećaj hladnoće u trudnoći, kad se fetus ponaša kao mala peć, mogao bi ukazati na nedostatak aktivnosti hormona tiroida, što zahteva hormonsku terapiju.

Ipak neki potpuno zdravi ljudi mogu jače osećati hladnoću od drugih u istom okruženju. Ženama je često hladnije nego muškarcima, verovatno zbog smanjenje temperature kože, posledica više potkožnih masti i estrogena.

Da li je hladnoća nasledna?

Neki od nas nasleđuju veću osetljivost na hladnoću. Istraživanje provedeno na blizancima pokazuje da su hladne ruke i noge nasledne, što ukazuje na genetsku bazu za preteranu percepciju temperature.

Nekima od nas jednostavno je hladno iz razloga kako nam ljudi izgledaju, fenomen „zaraze hladnoćom“. U jednom istraživanju, zdravim volonterima je bilo hladnije kad im se prikazao video na kojem glumci glume da im je hladno, nego kad su glumili da im je toplo. Temperatura ruku volontera pala je usled sužavanja krvnih sudova čak i kad nisu bili u hladnom okruženju.

Većina nas koji smo zdravi ali nam je stalno hladno, međutim, možemo kriviti sami sebe. Ljudi odnosno mi smo se navikli na nam je ugodno toplo. U razvijenom svetu retko smo izloženi hladnoći, uz pomoć tople odeće i obuće kao i grejanja

Dopuštanje ovog konformizma i nenavikavanje našeg metabolizma na hladnoću moglo bi doprineti pretilosti. Verojatno bi svima bilo bolje kad bi nam više vremena bilo hladno.