U blizni Sunčevog sistema postoje zvezde od antimaterije?

U novoj analizi zabeleženog gama zračenja, tim astrofizičara pretpostavlja da je u susedstvu našeg Sunčevog sistema otkrio nekoliko zvezda od antimaterije – takozvanih antizvezda. Na mapi neba u spektru gama zračenja – elektromagnetnog..

zračenja koje emituje najviše energije kroz naš Univerzum – 14 svemirskih tela možda skriva veliku tajnu. S obzirom na to da je još ranije bilo nekih nagoveštaja da u svemiru postoje ovako čudni objekti, naučnici su krenuli u detaljnu potragu i pronašli 14 takvih kandidata.

Ako se potvrdi da se radi o zvezdama sastavljenih od antičestica, to će biti veliki iskorak u otkrivanju tajne svemira. Ali postoji još nekoliko mogućih objašnjenja šta bi tih 14 objekata moglo biti.

Svaka čestica materije koja čini stvari koje vidimo oko sebe – poput elektrona i kvarkova – ima pandana sa identičnim osobinama, osim u jednoj stvari: suprotnog je naelektrisanja. Smatra se da su čestice i antičestice nastale u jednakim količinama na početku svemira, navodi se u članku objavljenom na portalu „Science Alert“

Kada se čestice materije i antimaterije sudare, one se međusobno uništavaju uz provalu snažnog gama zračenja, po čemu se zaključuje da bi i dalje trebalo da postoje u jednakim količinama, ali iz nekog razloga uspevamo da otkrijemo samo tragove antimaterije.

Naučnici su se već navikli na pretpostavku da gotovo ništa od „originalne“ antimaterije ne ostaje u Kosmosu, a fizičari su razvili modele i objašnjenja na osnovu te pretpostavke.

Međutim, posle eksperimenta sa Alfa magnetnim spektrometrom (AMS-02) na Međunarodnoj svemirskoj stanici otkrivene su naznake antihelijuma – otkriće koje, ako bude potvrđeno, baca sumnju na pretpostavku da svemir ima hroničnu nestašicu antimaterije, već bi učvrstilo hipotezu o postojanju antizvezda jer su one tela koja bi mogla da izbacuju antihelijum.

Ali gde se kriju? Prema timu astronoma koji je predvodio Simon Dipurke na francuskom Institutu za astronomiju i planetologiju, možda se kriju u obliku antizvezda u Mlečnom putu.

Budući da bi se te antizvezde ponašale slično poput „normalnih“ zvezda, bilo bi ih prilično teško otkriti, osim ako se materija, poput međuzvezdane prašine, ne nagomila na površini antizvezde, gde bi je uništila njena antimaterija. Kao posledica toga pojavio bi se višak gama zraka koje bi astronomi, teoretski, mogli da otkriju.

Zaintrigirani ovom mogućnošću naučnici su analizirali podatke dobijene tokom desetogodišnjih posmatranja sa teleskopa „Fermi“.

Otkrili su da se među gotovo 5.800 izvora gama zračenja nalazi 14 tačaka koje emituju gama zrake energetskog potencijala koji nastaje kada se sudare materija i antimaterija.

Na osnovu broja posmatranih kandidata astrofizičari su izračunali koliko mogućih antizvezda bi moglo da postoji u našem susedstvu. Ustanovili su da bi, u slučaju da antizvezde stoje u ravni Mlečnog puta, gde bi mogle da sakupe mnogo gasova i svemirske prašine i tako emitovati veliku količinu gama zraka, na 400.000 „normalnih“ zvezda mogla bi da postoji jedna sačinjena od antimaterije.

S druge strane, ako se antizvezde većinom nalaze izvan ravni glaksije, mnogo teže bi dolazile u kontakt sa materijom i bilo bi ih mnogo teže uočiti. U tom slučaju, na deset zvezda bi mogla da postoji jedna antizvezda.

Problem je u tome što ovo određeno gama zračenje može da potiče i iz drugih izvora. Beleženjem radiotalasa ili svetlosnih talasa ne može se dokazati da li se radi o antimateriji jer i materija i antimaterija zrače potpuno identične fotone. Slična gama zračenja mogu da emituju i objekti poput pulsara ili crnih rupa.

Ukoliko se pak, potvrdi postojanje antizvezda, to bi značilo da su u nekim delovima svemira uspele da prežive značajne količine antimaterije, ali i dalje ne bismo imali odgovor na pitanje – gde je nestala sva preostala antimaterija