Počela DNK analiza ostataka Kolumba da se sazna njegovo poreklo

Izgleda da će saznati poreklo (odakle je) poznati istraživač Kristofera Kolumba i to uz pomoć DNK analiza koje su počele .Sa ovime moglo bi da se reši odakle potiče Kolumbo analize će biti gotove za otprilike pet meseci tvrde međunarodni naučnici…

Odogovor na pitanje da li je Kolumbo zaista bio Ðenovljanin iz današnje Italije očekuje se nakon zaključka DNK analize u septembru 2021.godine

Profesor Ljorente llično veruje u opšte prihvaćenu teoriju prema kojoj je Kolumbo bio Ðenovljanin, ali dodaje da je cilj projekta rešavanje nekih zagonetki i kontradikcija u istorijskoj priči. Tada bi se mogle potvrditi i neke od drugih brojnih teorija koje tvrde da je on bio Španac, Portugalac, Grk ili čak i Poljak, prenosi Tanjug.

O ranim godinama slavnog moreplovca iz 15. veka zna se malo, a važan napredak u stvaranju kompletnijeg profila istraživača koji je umro pre 515 godina učinjen je 2003. kada su DNK analize potvrdile da su kosti pokopane u grobnici u seviljskoj katedrali zaista Kolumbove.

Nakon tog nalaza grupa istraživača sa Univerziteta u Granadi, koja provodi ispitivanja, zaustavila je rad zato što tadašnja tehnologija vezana za DNK nije bila precizna i zahtevala je veliku količinu genetičkog materijala.

Pošto je u međuvremenu nauka napredovala, Hose Antonio Ljorente, profesor medicinske forenzike sa Univerziteta u Granadi, smatra da je došlo do radikalnog poboljšanja u DNK analizi pa je sada moguće analizirati jako male fragmente uzoraka.

Istraživači trenutačno rade na četiri komadića Kolumbove kosti, sedam koštanih ostataka, na zubu njegovog sina Hernanda, a takođe i na desetak fragmenata kosti njegovog brata Diega, koji su u lošem stanju.

Ti ostaci će biti poslati na genetičku identifikaciju u laboratorije u Rimu i Firenci u Italiji, kao i u laboratorije u Meksiku i SAD-u premda se istraživanje koordinira iz Granade, ali takav nezavisan postupak više laboratorija je potreban kako bi se postigla objektivnost rezultata.

“ Neće biti povezanosti među tim laboratorijima kako bi se sačuvala objektivnost nalaza. Kada svi završimo s radom saopštićemo i uporediti dobijene zaključke“ objasnio je Ljorente.

On lično veruje u opšte prihvaćenu teoriju prema kojoj je Kolumbo bio Ðenovljanin, ali dodaje da je cilj projekta rešavanje nekih zagonetki i kontradikcija u istorijskoj priči i dobijanje što je moguće veće količine informacija kako se više ne bi raspravljalo o poreklu Kolumba.

Inače zta one koji ne znaju poznati moreplovac Kristofor Kolumbo je umro 20. maja 1506. i sahranjen je u manastiru u španskom gradu Valjadolidu, premda je navodno tražio da bude sahranjen u Americi, a odatle su mu ostaci premešteni prvo u Sevillu, pa u Dominikansku Republiku, zatim na Kubu i na kraju ponovo vraćeni u Sevilju.