Genetski modifikovane biljke sjaje kada su pod stresom

Tim istraživača sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu uspeo je genetski modifikovati biljke krompira koje sjaje pod fluorescentnim kamerama odnosno kada su pod stresom zbog različitih faktora….

Jedan od najvećih izazova savremene poljoprivrede je reagovanje na faktore stresa pre nego što bude prekasno.

Biljke zapravo nemaju način da prenesu kako se osećaju i, češće nego ne, dok se pojave vidljivi simptomi, već je kasno da se bilo šta preduzme po tom pitanju. Ali naučnici se nadaju da će ovaj veliki problem rešiti uz pomoć napredne genetske manipulacije.

Tim izraelskih istraživača predvođenih dr. Shilo Rosenvaser uspeo je genetski modifikovati biljku krompira tako da svetli pod fluorescentnom kamerom pod uticajem fizičkog stresa (nedostatak vode, hladno vreme, nedostatak sunčeve svetlosti, jaka svetlost itd.).

Istraživači su postigli neverovatan podvig uvođenjem novog gena u hloroplaste biljke, subćelijske strukture koje sprovode fotosintezu. Ovaj gen izražava fluorescentni protein kao odgovor na prisustvo reaktivnih vrsta kiseonika – visoko reaktivnih hemijskih molekula koji se proizvode da bi pomogli ublažavanju stresa. Što više stresa biljka doživi, što više reaktivnih vrsta kiseonika proizvodi, to je njen fluorescentni sjaj jači.
Važno je napomenuti da je fluorescencija modifikovane biljke nevidljiva golim okom, ali promena se može uočiti kada se biljka vidi kroz visoko osetljivu fluorescentnu kameru.

„Uspeli smo da nadgledamo fluorescentne signale emitovane iz biosenzora i primetili smo nakupljanje reaktivnih vrsta kiseonika tokom ranih faza reakcija na stresne uslove kao što su suša, ekstremne temperature i jaka svetlost“, rekao je dr Rosenvaser za Alpha Galileo.

Istraživači su se za svoju studiju odlučili fokusirati na skromni krompir, jer je to glavna prehrambena kultura koja čini 40% izraelskog izvoza i veoma je popularna širom sveta. Međutim, oni veruju da se primena biosenzora može proširiti i na druge ključne useve, što bi moglo pomoći u ublažavanju problema propadanja useva usled klimatskih promena.

Prošle godine su istraživači MIT-a predstavili bioluminiscentnu biljku potočarke stvorenu umetanjem DNK dobijene iz bioluminiscentnih pečurki u DNK sekvencu biljke.