Najzanimljiviji sajt Balkana



U ovom tekstu otkrićemo vam a i vi će te saznati zanimljivosti o pčelama Pčela je bilo koja vrsta letećih insekata iz reda opnokrilaca, natfamilije pčela (Apidea). Pčele su blisko srodne sa osama i mravima....

Glavna osobina svih pčela je da za ishranu skuplja cvetni polen, kao izvor belančevina i cvetni nektar kao izvor ugljenih hidrata.

Najbolje poznata vrsta je evropska medonosna pčela. Na Zemlji postoji oko 20 000 vrsta pčela u sedam familija rasprostranjenih skoro u svim područjima sveta



Pčele su adaptirane za hranjenje nektarom i polenom, pri čemu je nektar primarni izvor energije, dok je polen primarni izvor proteina i drugih nutrijenata. Najveći deo polena se koristi kao hrana za larve.

A sada, pređimo na zanimljivosti to jest, zanimljive činjenice o vrednim insektima pčelama:

1. Medonosne pčele (Apis mellifera) proizvode med već 150 miliona godina i one su jedini insekt koji proizvodi hranu koju jedu ljudi. Takođe su ekološki vitalne kao oprašivači.

2 Najmanja pčela na svetu je patuljasta pčela (Trigona minima). Dugačka je oko 2,1 mm. Himalajska medonosna pčela (Apis dorsata laboriosa) je najveća medonosna pčela na svetu. Odrasle jedinke mogu dostići dužinu do 3cm. Najveća pčela je ( Megachile pluto) koja može narasti do dužine od 39 mm.

3. Pčela se kreće se brzinom od 20-28km/h, a ako je prazna može se kretati u do 60km/h. U toku jedne sekunde zamaše krilima i do 400 puta. Pri letu krilo pčele napravi preko 400 zamaha u sekundi.

4. Medonosne pčele imaju 170 receptora mirisa koji im omogućuju rodbinsko prepoznavanje, društvenu komunikaciju unutar košnice i pronalaženje hrane. Njihov njuh je toliko precizan da one mogu razlikovati stotine različitih biljnih sorti.

5. Prosečna pčela proizvede oko 1/12 kašičice meda u svom životu

6. Mozak pčele je ovalnog oblika i velik je kao seme sezama, ali to ne znači da one nemaju izvanrednu sposobnost učenja i pamćenja, i da nisu sposobne napraviti kompleksne proračune vezane za svoje izlete.

7. Matica može živeti i do pet godina (u retkim slučajevima i do 7 godina), a ona je jedina pčela u košnici koja polaže jaja. Ona je najproduktivnija u letnjim mesecima, kada polaže i do 2.500 jaja dnevno.

8. Svaka pčela u koloniji ima jedinstven miris, kako bi je članovi kolonije mogli prepoznati.

9. Samo pčele radilice mogu ubosti, i to samo ako osećaju da su u opasnosti. Matice imaju žaoku, ali pošto nikada ne napuštaju košnicu, nisu ni u opasnosti. Dok u većini slučajeva umru nakon što ubodu čoveka, većina pčela ne umre nakon što ubodu druge insekte ili životinje. Razlog je taj što se žaoka zakači za ljudsku kožu i istrgne je od tela pčele.

10. Medonosne pčele komuniciraju putem plesa.


11. Pčele se ne rode znajući kako da naprave med. Mlade pčele sve nauče od starijih i iskusnijih.

12. Pčele radilice su zapravo polno nerazvijene ženke.

13. Muške pčele se zovu trutovi i oni uopšte ne rade i nemaju žaoke, njihov jedini zadatak jeste parenje sa maticom.

14. Kolonija pčela sastoji se od 20.000 - 80.000 pčela i jedne kraljice.

15. Medonosne pčele znaju da je planeta okrugla, pa mogu računati uglove kako bi se orijentisale (prema nedavnim naučnim istraživanjima).

16. Medonosne pčele dobiju posao u košnici na osnovu svoje starosti. Na primer, poslovi radilica izgledaju ovako:

1 - 2 dana starosti: provode dane čisteći ćelije, počinjući sa onom u kojoj su se rodile
3 - 5 dana starosti: hrane starije larve
6 - 11 dana starosti: hrane mlađe larve
12 - 17 dana starosti: proizvode vosak, prave medne lončiće, nose hranu i vrše pogrebne dužnosti
18 - 21 dan starosti: stražare na ulazu u košnicu, i štite istu od uljeza
22 dana, pa sve do smrti (40 - 45 dana): prikupljaju nektar, polen, vodu, oprašuju...

17. Jaka i zdrava pčelinja zajednica u toku jednog dana može oprašiti do 3.000.000 cvetova

18. U toku jednog leta pčela može da pređe udaljenost od 4-8km.

19. U toku jednog dana, pčela van košnice radi 6-7 sati. U tom periodu obiđe oko 4.000 cvjetova i napravi oko 40 letova.

20. Svaka pčela tačno zna put ka svojoj košnici koju raspoznaje po boji i obliku. Može odletjeti od košnice čak i do 8km a da se pri tome vrati u istu.

21. Da bi se dobio 1kg meda pčela treba da obleti 5 miliona cvjetova i da preleti preko 110.000 kilometara tako da u košnicu unese 3-4kg nektara.

22. Životni vek pčele u letnjem periodu ne prelazi 50 – 60 dana, ali zimi žive i duže od 5 meseci.

23. Samo 40 grama pčelinjeg saća dovoljno je da prihvati čak 1,814 kg meda. Pčelinje saće ima osnovne elemente u formi šestougla upravo zato što takav oblik omogućava efikasnu i ekonomičnu upotrebu prostora i materijala od koga je sagrađeno.

Na kraju....1 kg meda koji vredne pčele skupe ima hranljivost isto koliko i 50 kokošijih jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća i zato čuvajmo pčele jer one čuvaju nas i našu planetu Zemlju!




Dodaj komentar




Pročitajte još zanimljivosti...

3 najnovija naslova


Pratite nas na....
Twitter icon1
Pridružite nam se i na Fejsbuku...

GM IZRADA SAJTA BANERbaner1