Najzanimljiviji sajt Balkana

sladoled

S vrućinama uvek ide i rashlađivanje a to se može raditi i uz najlepšu hladno-slatku poslasticu na svetu sladoled! Inače da vam kažemo danas 7 jun nacionalni dan sladoleda od čokolade! A mi vam u nastavku donosimo zanimljivosti - zanimljive činjenice o sladoledu!...

Sladoled je prvi put napravljen negde na dalekom istoku...

U ovoj slatko-hladnoj poslastici uživamo zahvaljujući mletačkom putniku i istraživaču Marku Polu.On je na Istoku, video kako ljudi tamo jedu sladoled te je doneo recept u Italiju, gde je ubrzo postao poznat, a kasnije se sladoled proširio po celom svetu..


Da ne dužimo mnogo evo ovo su zanimljivosti vezane za sladoled:

1. U prošlosti, sladoled je služen samo na dvorovima i za trpezama kraljeva i plemića. Tada je predstavljalo pravi luksuz i bogatstvo poslužiti nekog rashlaženom poslasticom po toplom vremenu.

2. Prva fabrika sladoleda osnovana je u Americi 1851. godine, ali se proizvodnja razvila tek posle 1900. godine, kada su usavršeni novi sistemi hlađenja.

3. Sladoled u kornetu izmislila je devojka prodavca sladoleda u Luizijani 1904. godine. Pošto joj je mladić poklonio cveće umotano u hartiju, ona je došla na ideju da na sličan način napravi fišek od oblandi i u njega stavi sladoled.

4. U antičko vreme, u Maloj Aziji su se pili voćni sokovi rashlađeni do zaleđivanja, a ovaj napitak smatra se pretečom sladoleda.

5. Prvu mašinu za sladoled konstruisala je Nensi Džonson 1846. godine.

6. U vreme Persijskog rata, vojskovođa Aleksandar Veliki je svoje trupe osvežavao sladoledom. Njegov sladoled je bio mešavina sitnih komadića leda i šećera, ali je za njega pripreman posebno tokom svih vojnih pohoda.

7. Industrijska proizvodnja sladoleda počinje 1851. godine u Bostonu, dok se prvi sladoled na štapiću "Eskimo bar" pojavio 1934. godine u Ajovi. Izumitelj je Kris Nelson.

8. Hladna poslastica služila se i u Egiptu u doba faraona, a za pripremu sladoleda koristilo se i zaslađeno mleko, pavlaka ili jogurt, dodavani su mu kandirano voće i orašasti plodovi.

9. Poslednja stvar koju je Elvis Prisli jeo bile su 4 kugle sladoleda i 6 čokoladnih kolačića.

10. Arapi, narod čije se ime takođe veže uz istoriju sladoleda, pravili su takozvani šerbet ("slatki sneg") i preneli ga na Siciliju, a kasnije i u druge italijanske gradove. Tamo je sladoled dobijao sve lepšu formu i ukus. Dodavani su mu voće, šećer i mleko, pa je ubrzo postao omiljeni desert bogatih.

11. Najveći svetski proizvođač sladoleda je Unilever, zatim sledi Nestle. Najstariji brend sladoleda je "Blue Bell Creamers", nastao 1907. godine.

12. Još jedna legenda kaže da je prvi kineski recept za sladoled nastao je još 3000 godina p.n.e, i da je u Evropu stigao zahvaljujući venecijanskom istraživaču Marku Polu.

13.  Keks kornet za sladoled se prvi put pojavio 1904.godine na Svetskom Sajmu u Snet Luisu SAD; jednom prodavcu nestalo je staklenih čaša pa se za pomoć obratio Ernestu Hamviju putujućem prodavcu oblandi,koji je u još vruće oblande savio u oblik kupe i dobio tako prvi kornet!.

14. Rimski car Neron ostao je, između ostalog, zapamćen i po tome što je robove slao u planine kako bi mu doneli led koji je kombinovao sa voćem. Obožavao je ovu poslasticu i služio je samo odabranim gostima.

15. Sladoled od čokolade je napravljen mnogo pre sladoleda od vanile, a prvi put je zabeležen u knjizi "Lo scalco alla moderna" koja je objavljena u Italiji 1692. godine.


16. Iako su, dakle, preteče sladoleda postojale i mnogo ranije, Italija je zemlja koja se smatra kolevkom sladoleda kakav je nama poznat. U Italiji postoji Univerzitet koji obučava majstore za pravljenje sladoleda.

17. Profesionalni fotografi koji fotografišu hranu često koriste razne varijante krompir pirea da prikažu sladoled.

18. Najveće izjelice sladoleda su deca od 2. do 12. godine života i osobe starije od 45 godina. Iako deca spadaju u najveće obožavatelje, čak 50 % sladoleda pojedu odrasli.

19. Jaka iznenadna glavobolja koja može da se javi kada jedemo sladoled, nastaje usled naglog hlađenja nervnih završetaka na napcima, koji signaliziraju mozgu da telo gubi toplotu.

20. Nacija koja pojede naviše sladoleda na svetu su Amerikanci (čak 98% domaćinstava redovno kupuje sladoled). Slede Novi Zeland, Danska, Australija, Belgija i Luksemburg, Švedska, Kanada, Norveška, Irska i Švajcarska

21. Profesionalni degustatori sladoleda ovu poslasticu probaju specijalnom zlatnom kašičicom koja im omogućava da osete pravi ukus sladoleda.

22. Amerikanci su još davno, kao deo tipičnog američkog obroka, servirali sladoled od vanile doseljenicima prispelima na Ellis Island. Doseljenici su mislili da je sladoled ohlađeni maslac pa su ga mazali na hleb.

23. U drugom svetskom ratu leteli su bombarderi ukrašeni slikom sladoleda na štapiću, simbolom američkog stila života.

24. Bivši američki predsednik Ronald Reagan je 1984. g., mesec jul proglasio nacionalnim mesecom sladoleda! Tu tradiciju prekinuo biviši predsednik SAD, Barak Obama kojem se ta poslastica zamerila još dok je kao mladić radio u poslastičarnici.

25. U Kanadi je 1988. godine spremljen najveći sladoled na svetu koji je sa svoje 24 tone ušao i u Ginisovu knjigu rekorda.

26. Najveća porcija sladoleda na svetu napravljena je 1985. godine. Bila je visoka 4 metra i prelivena sa 145 litara preliva od čokolade.

27. U celom svetu, sladoledi od vanile, čokolade i jagode su među najomiljenijim ukusima, a preliv od čokolade je najomiljeniji preliv.

28. Statistički podaci pokazuju da se najviše sladoleda proda nejdeljom.

29. Sladoledi sa etiketom llight imaju oko 50% manje kalorija u odnosu na obični sladoled, ali to ne znači da su zdraviji.
sladoled
30. Među najneobičnijim sladoledima su oni sa ukusom avokada, belog luka i azuki pauslja, sladoled od kiselih krastavaca...

31. U Velikoj Britaniji postoji poslastičarnica u kojoj se služi sladoled od majčinog mleka.

32. Najskuplji sladoled na svetu košta 1.000 dolara. Napravljen je od listića 23-karatnog zlata, kavijara i drugih skupocenih sastojaka.

33. Sladoled za desert češće biraju muškarci nego žene. Među onima koji svoju posudicu poližu do kraja je opet više muškaraca (13 %) od žena (8 %).

34. Svaki peti konzument svoju poslasticu nesebično podeli sa svojim kućnim ljubimcem, psom ili mačkom.

35. Jedan od najvažnijih sastojaka sladoleda je vazduh, bez kojeg bi se sladoled potpuno zaledio i postao tvrd poput kamena.

36. Statističari su otkrili da kuglica sladoleda nestaje nakon tačno 50 lizova. Javite nam dal je tačno :)

37. Najljući sladoled na svetu je "dah đavola" "Respiro di Diavolo"  ovaj sladoled je čak 500 puta ljući od najljućeg Tabasko umaka(sosa), te psoeduje 1.569.300 skovila (poređenja radi najljuće papričice na svetu ima između 1,4 i 2,2 miliona jedinica Skovila.) Može se probati u škotskom kafiću "Aldwych"

38. U Koreji postoj sladoled za otrežnjenje čije je ime "Gjeonđo" ("Gyeondyo") (što na južnokorejskom znači: drži se)

39. U blizini italijanskog grada Bolonje otvoren je 2003. godine je prvi "Gelato univerzitet.( o ovome smo pisali nekad, kliknite na zeleni link) Najrazličitije kurseve iz oblasti proizvodnje sladoleda organizuje najveći proizvođač mašina za sladolede „Carpigiana“. Godišnje njihova predavanja odsluša više od 6000 polaznika.

40. Amerika je najveći potrošač sladoleda po glavi stanovnika. Prosečan Amerikanac potroši 26 litara sladoleda godišnje, a njih 87% u svakom momentu ima sladoled u svom zamrzivaču.




Dodaj komentar




Pročitajte još zanimljivosti...

3 najnovija naslova


Pratite nas na....
Twitter icon1
Pridružite nam se i na Fejsbuku...

GM IZRADA SAJTA BANERbaner1