Najzanimljiviji sajt Balkana






Neke su bolesti i psihička stanja nama laicima su bizarna teško nam je verovati da takva stanja psihe kod čoveka uopšte postoje .Mi vam am prestavljamo među 10 najbizarnijih medicinskih psihičkih pormećaja..

naravno postoji njih još bizarnh medicinskih psihičkih pormećaja  ali mi smo vam odabarali 10-ak baš po nama bizarnih.

Inače sam po sebi ljudski je um fascinantna kombinacija mašte i osobnog odnosa prema realnosti, a mentalne su bolesti svojevrsna kruna različitosti među pojedincima.

1. Jerusalemski Sindrom

Poznato da preterana religioznost uzrokuje razne iluzije, jeruzalemski sindrom je religioznost i pomahnitalost podignut na na neki viši nivo. Svake godine bar 50 turista tokom posete Jerusalemu pomisli da je direktno povezano s Isusom ili da su oni reinkarnacija nekog biblijskog lika.

Tako je jedna je Irkinja otišla u bolnicu i tvrdila da će roditi Isusa iako upošte nije bila trudna.Jedan australijanac poželeo je večeru, ali ne bilo kakvu. Kuvare u hotelu gde je odseo, zamolio je da mu pripreme "poslednju večeru", budući da je gospodin bio uveren da je Isus.

Bilo je i izvještaja o turistima koji su mislili da su kralj Salomon, a i o onima koji su uslijed katarze iznenada počeli propovedati ili samo glasno religiozno vikati na ulicama. Posebno je bizaran bio slučaj Britanca koji je bio uveren da će ga Sotona ubiti kako bi započeo s misijom smaka sveta. Međutim, zanimljivo je da se većina obolelih oporavi od verskog ''zanosa'' u trenutku kada napuste Jerusalem.

2. Stendalov sindrom

Na popisu neobičnih ludila koja je medicina potvrdila, našao se i Stendalov sindrom, koji se naziva i hiperkultura. Reč je o psihosomatskom poremećaju koji uglavnom pogađa vlasnike umetničkih galerija. Oboljeli postaju toliko preplavljeni lepotom umetničkih dela da počinju osećati omamljenost i zbunjenost.

Neki takođe dobiju napade pa počnu halucinirati i padati u nesvest ili se, kako bi se kolokvijalno reklo, ponašaju kao luđaci. Stendhalov sindrom prvi je put zabeležio autor Henri-Marie Beyle (pseudonim Stendal) koji je u svom putopisu napisao da su ga stropne freske u katedrali Santa Croce u Firenci toliko zadivile da je osetio da lagano gubi razum.

3. Klinička likantropija

Kažu da onaj ko ne voli životinje, ne voli ni ljude, ali čovek koji misli da je životinja nije baš normalan čovek! Klinička likantropija mentalni je poremećaj pri kom ljudi misle da se pretvaraju u životinje, a pogotovo u vukove.Kako ovi pacijenti prolaze kroz ''transformaciju'', često počinju koristiti nokte kao pandže i ispuštaju neuobičajene animalne zvukove.

Takođe veruju da im intenzivno rastu dlake na rukama i kosa, a odraz u ogledalu više nije kao nekoć. Prvi izveštaju o ovakvom psihičkom stanju o likantropiji objavljeno je 1852. godine kada je jedan čovek pomislio da se pretvorio u vukodlaka.

Tvrdio je da su mu zubi postali oštri i jeo je samo sirovo meso. Srećom, shvatio je da nije vukodlak. Klinička likantropija izuzetno je redak poremećaj te je od 1852. godine zabilježeno samo 13 slučajeva. Broj je nešto veći kada uključimo slučajeve transformiranja u druge životinje, a i činjenicu da mnogi pacijenti imaju pogrešnu dijagnozu shizofrenije ili bipolarnog poremećaja

4. Kotardov sindrom

Strah od smrti normalan je ljudski osećaj, ali zabluda pod nazivom "Kotardov sindrom" poseban je tip poremećaja. Pacijenti misle da su mrtvi i da nemaju kontrolu nad svojim telom. Druga skupina je svesna da je živa, ali smatra da je određeni dio tela mrtav ili ne postoji.

Cotardov sindrom često je prouzrokovan traumatičnim incidentom poput nesreće ili nesvesti, a oboleli misle da ne mogu ponovno umreti jer su već mrtvi.! Poremećaj je prvi put zabeležen kod neimenovane Francuskinje koja je identifikovana kao Mademoiselle X. Doktor Kotard tada se zainteresovao za njen psihički poremećaj i intenzivno je proučavao. Njeno je stanje nazvao ''delirij negacije'', a sam poremećaj kasnije će dobiti ime po njemu. S druge strane, Mademoiselle X umrla je od gladi jer je odbila jesti budući da je bila uverena da nema želudac.?!

5.Fregolijeva deluzija

Dobila je po italijanskom glumcu i super imitatoru Leopoldu Fregoliju, ovaj poremećaj pogađa osobu koja je uverena da su svi oko nje ista osoba koja se prerušava. Neko ko pati od Fregolijeve zablude smatra da su razlike u odeći i izgledu drugih samo razrađena maska, a sindrom je prvi put zapažen kod pacijentkinje koja je bila uverena da su svi oko nje ili glumica Sarah Bernhardt ili osoba po imenu Robine. Jedom je u naletu besa čak i fizički nasrnula na starca misleći da je reč o Robin. Vrlo je teško pa čak i nemoguće uveriti takve ljude da pate od pishičkog mentalno poremećaja.



6. Folie a deux

To je takozvana ''ludost u dvoje'' naziv je za psihološko stanje kada se iluzije jedne osobe šire na druge. Folie a deux može biti i folie a trois ako pogađa tri osobe ili folie en famille kada utiče na celu porodicu. Ova je ludost prvi put dokumentovana u 19. veku kada su tri sestre bile uverene da su neki delovi Biblije pogrešni i da Bog želi da žive u kući koja je pripadala nekom njima nepoznatom čoveku. Devojke su uhapšene nakon što su uništile dom vlasnika kog su nagog zatvorile u ćeliju i pevale božije pesme

7. Minhauzenov sindrom

Korak dalje od klasičnih hipohondara pacijenti su oboleli od činjeničnog poremećaja ili Minhauzenov sindrom.Sam naziv je u medicinu uveo engleski doktor Ričard Ašer.Ova psihoza spada u umišljene poremećaje, kod kojih osoba izmišlja ili preuveličava simptome bolesti ili bolest namjerno izaziva.Kod Minhauzenovog sindroma osoba nije bolesna, ali to želi biti po svaku cenu.

Precizan uzrok ove vrste poremećaja još uvek nije tačno utvrđen. Pretpostavka je da i biološki i psihološki faktori igraju ulogu u razvoju Minhauzenovog sindroma.Zanemarivanje u detinjstvu, nedostatak pažnje, destruktivno ponašanje, nedostatak samopouzdanja ili česti boravci u bolnici samo su neki od faktora koji utiču na razvoj sindroma. Zbog same prirode poremećaja koji se zasniva na lažnim dijagnozama teško je utvrditi tačan broj obolelih zato i ne postoje pouzdani statistički podaci, iako je sigurno da je ova vrsta poremećaja retka.

''Činjenično poremećeni'' često ne mogu prihvatiti da su zdravi pa uprkos svim dokazima i dalje insistiraju na svojoj bolesti Ove će se osobe same povrediti ili otići na operaciju samo da bi potvrdili svoju teoriju. Iako shvataju da nisu bolesni, ni sami ne razumeju zašto imaju toliku potrebu da se pretvaraju da nisu zdravi. Ovaj se poremećaj može manifestirati i tako da jedna osoba uporno tvrdi da je druga bolesna, pogotovo u korelaciji roditelj – dete.

8. Reduplikativna paramnezija

Iako se mnogi boje kloniranja, osobe koje pate od reduplikativne paramnezije žive u strahu da je njihova kuća ili zgrada duplirana to jest na neki način "klonirana". Ponekad čak i veruju da je njihova kuća prerušena u drugu zgradu ili da je neki komad namještaja ukraden iz njihovog doma i postavljen negdje drugo. Od ovog poremećaja često pate stariji ljudi koji veruju da je bolnica zapravo njihova ''prikrivena kuća''.

9. Deluzijska parazitoza

Najgore je osećati se kao stranac u svojoj koži, međutim kad osećate da stranci žive u vašoj koži, cela priča postaje još gora. Deluzijska parazitoza mentalni je poremećaj kod kojeg osoba misli da je njegova koža zaražena parazitima kao što su uši, buve ili crvi.

Oboleli se obično intenzivno češu pa čak i na svoju ruku koriste opasne tvari samo kako bi se rešili nevidljivih "nametnika" ispod kože. Spremni su i sami uzimati uzorke s tela i stavljati ih pod mikroskop pre nego što se obrate doktoru. Ovaj je poremećaj učestaliji kod starijih osoba i žena te je često posljedica trauma koje su preostale iz ranijih bolesti. Katkada je povezan i sa šizofrenijom, opsesivno-kompulsivnim poremećajem ili drogiranjem.

10. Depersonalizacija – derealizacija

Od kože u kojoj žive nametnici, gore je samo doslovno izaći iz kože. Oni koji pate od depersonalizacije i derealizacije misle da nisu stvarne osobe i da su napustili svoje telo davnih dana. Nekad ih psihički napad uhvati i kad su ''duhom prisutni'' u svome telu, ali nemaju nikakvu kontrolu nad svojim postupcima i mislima.

Ovi pojedinci ponekad su skloni misliti da njihovo sećanje ne pripada njima, da posmatraju svoj život kroz maglu ili staklo, kao da se nalaze u nekom filmu. Poremećaj depersonalizacije i derealizacije češći je kod ljudi koji su preživeli traumu i može trajati od nekoliko sati do nekoliko meseci. Oboleli često imaju problema u međuljudskim odnosima jer su obično zabrinuti pa propitkuju vlastito postajanje više nego što se bave interakcijom s bližnjima u realnmom svetu.




Dodaj komentar





Pročitajte još zanimljivosti...

3 najnovija naslova


Pratite nas na....
Twitter icon1
Pridružite nam se i na Fejsbuku...

GM IZRADA SAJTA BANERbaner1