Najzanimljiviji sajt Balkana

Ilustracija: čovek mozak misli
Naučnici iz SAD već duže vreme rade na razvoju tehnika koje bi im omogućile čitaje (otkrivanje)  nečijih misli uz pomoć magnetne rezonance (MRI) i analize dobijenih podataka....


Pri tom se upotreba skenera pri iščitavanju moždanih signala pokazala poprilično tačnom. Konkretno, naučnici su u 80 odsto slučajeva znali u koju od dve ponuđene slike gledaju zamorci na kojima su sprovođena istraživanja.

Ovaj test je, međutim, samo jedan u nizu tokom kojih su se, uz pomoć magnetne rezonance koja se, inače, koristi u bolnicama, čitale misli koristeći radio-magnetno polje i radio-talase. Dr Stephanie Harrison, koji vodi studiju na Univerzitetu Vanderbilt u Nešvilu, zamolio je šest volontera da gledaju u različite slike na skeneru - jednu s krugom i gotovo vodoravnim linijama i drugu s krugom i gotovo uspravnim linijama preko njega.

Dok su gledali slike, pokazalo se da se pri promeni slike aktiviraju drugi delovi njihovog mozga. Zamoljeni su da zapamte određeni krug i, analizirajući uzorke moždane aktivnosti, u velikom broju slučajeva - pogodili su o kom se krugu radi.

Ova studija omogućila je naučnicima da odrede koji su delovi mozga povezani sa kratkoročnom vizuelnom memorijom, što se već smatra prvim značajnim korakom na putu demistifikovanja tajne čitanja misli. Slična istraživanja sproveli su i kalifornijski naučnici. Oni su zamolili volontere da pogledaju 1750 slika i uz pomoć MRI-a su u čak devet od 10 slučajeva pogodili na koju sliku su volonteri mislili!

"Dekodiranje moždane aktivnosti povlači brojna etička pitanja i pitanje nečije privatnosti. Mislimo da niko ne bi trebalo da bude podvrgnut nekakvom skeniranju mozga na silu ili bez potpunog objašnjenja" rekao je voditelj te studije Džek Galant, pokušavajući da se unapred ogradi od mogućih zloupotreba ovakvih istraživanja i tehnika.

Šta je sa etikom?

Tajne misaonog procesa pokušavaju da odgonentnu i na čuvenom Maks Plank institutu. Ekipa je koristila skenere visoke rezolucije da bi se odredile linije aktivnosti koje se kasnije prevode u jasne misli i otkrivaju šta osoba uskoro namerava da uradi. Smatra se da je to prvi put da naučnici uspevaju da čitaju misli na ovaj način.

"Upotrebom skenera možemo da vidimo ceo mozak i pročitamo informaciju koju, gledajući spolja, ne biste mogli da dobijete. To je kao da ručnom lampom tražite zid na kome ćete zapisati informaciju" prokomentarisao je Džon Dilan Hejniz, sa Maks Plank instituta za humane kognitivne nauke u Nemačkoj, koji je vodio istraživanja u saradnji sa kolegama sa Londonskog i Oksfordskog univerziteta.


Tokom ispitivanja, naučnici su tražili od dobrovoljaca da odluče kako će sabrati ili oduzeti dva broja koja su kasnije prikazana na ekranu. Pre nego što su se brojevi pojavili, i ovde je korišćen skener koji je koristio tehniku magnetske rezonance. Istraživači su, zatim, upotrebili program koji registruje suptilne razlike u mozgu, na osnovu kojih je u mogućnosti da predvidi namere osobe, uz preciznost od 70 odsto.

Istraživanje je otkrilo tragove aktivnosti u jednom delu mozga koji se zove medijalni prefrontalni korteks. Većina neurobiologa oprezno prihvata ove rezultate i smatra da ne možemo još da govorimo o čitanju misli kod ljudi, ali tako brzo se napreduje da će naučnici uskoro biti u stanju da odrede, u izvesnoj meri sa sigurnošću, da li neko izmišlja ili zaista ima nameru da, recimo, izvrši neki zločin.

Oni se nadaju da će u budućnosti uspeti da razviju sistem koji analizira moždanu aktivnost, otkrivajući namere pre nego što bilo šta bude učinjeno. Naprednije verzije bi mogle da čitaju složene misli i da ih izdvoje i pre nego što osoba postane svesna toga.

"Uveravam vas da će tehnike ići dalje i mi ćemo biti sve više u mogućnosti da ispitujemo namere ljudi, um, misli, nade i osećanja. Nešto od toga će biti poželjno, jer će pomoći u dijagnozama i obrazovanju, ali treba da razmišljamo o etičkim pitanjima" rekao je profesor Kolin Blejkmor, neurobiolog i direktor Medikal Risrč Kaunsila.

Drugim rečima, ove tehnike postaju stvarne i, kako je upozorio i profesor Džon Dilan Hejniz, sa Maks Plank instituta, potrebni su nam etički okviri o njihovoj upotrebi, da ne bismo jednoga dana bili iznenađeni šta su sve u stanju da učine. "Za nekoliko godina ovo će doći, a mi bismo morali da budemo spremni", rekao je on.

Vojni eksperimenti

Uostalom, poznato je da američka vojska već prilično dugo finansira istraživanja u oblasti čitanja misli. Naučnici, koji su za te potrebe dobili četiri miliona dolara od američke vojske, istražuju moždane signale kako bi pokušali da dešifruju ono o čemu neka osoba misli i kome ona želi da uputi poruku.

Projekat je plod saradnje univerziteta Kalifornija, Karnegi Melon i Merilend. Naučnici koriste tehnologiju čitanja moždanih talasa, poznatu kao elektroencefalografija (EEG), koja elektrodama, postavljenim na glavu pacijenta, meri električnu aktivnost mozga.

Volonteri u tom eksperimentu na glavu stavljaju kapu sa elektrodama i dobijaju zadatak da misle na reč koju im zadaju naučnici koji potom analiziraju moždanu aktivnost. Svrha ovog istraživanja je pružanje pomoći vojnicima koji su u borbama pretrpeli povrede mozga, ili pacijentima koji su preživeli moždani udar, uz spravu koja bi mogla da prepozna njihove misli. Mada, malo ko nije uveren da bi istraživanje moglo da bude upotrebljeno i za ispitivanje neprijatelja...

Barbara Sahakian, profesor neuropsihologije na Univerzitetu u Kembridžu, rekla je da brzina napretka neurobiologije primorava naučnike da o svemu zauzmu i čvrste etičke stavove...

"Želimo li mi da postanemo društvo "Majnoriti Riport", u kome ćemo predupređivati kriminal koji se možda neće ni desiti? Za neke od ovih tehnika, samo je pitanje vremena kad će zaživeti i toga moramo da budemo svesni. Kako se ne bi desilo da nas stvarnost prestigne na način koji nam još uvek deluje tako nestvarno"pita se ona.

Čitanje snova i fantazija

Tim američkih naučnika sa kalifornijskog Univerziteta Berkli, na čelu sa profesorom Džekom Galantom, tvrdi da je napravio važan korak u pravcu izrade uređaja koji bi mogao da "čita" živi mozak, odnosno, svesno iskustvo i percepciju druge osobe. Ovaj napredak je postignut zahvaljujući prodoru u izučavanju aktivnosti mozga, i to onog njegovog dela zaduženog za vizuelno opažanje.

Novi pristup dešifrovanju moždanih signala predstavlja pravi proboj u razumevanju načina na koji mozak kodira informacije. To razumevanje je omogućilo kompjutersku simulaciju ovog koda, što bi u budućnosti moglo da se iskoristi za praćenje mentalnih procesa - kao što je pažnja, a možda bi čak moglo da omogući i pristup vizuelnom sadržaju snova i imaginacije.

- Trenutno nije poznato da li se procesi kao što su sanjanje i maštanje u mozgu ostvaruju na način koji funkcioniše slično spoljnom opažanju. Ako je tako, tehnike razvijene u našem ispitivanju mogle bi se direktno upotrebiti za proučavanje mašte i snova - kaže Galant.

Uređaji za dekodiranje moždane aktivnosti mogli bi, pored očigledne - policijske, imati i brojne druge primene, recimo kao pomoć u postavljanju dijagnoze, u proceni delovanja medicinskih terapija i u izradi kompjuterizovanih srčanih i neuroloških proteza. Ali i - ko zna za šta još?

Izvor:conopljanews.net

Pročitajte još zanimljivosti...

Dodaj komentar


Pratite nas na....  
Twitter icon1

Pridružite nam se i na Fejsbuku...


Mobi aplikacija Zanimljivosti Dana

Preuzmite našu mobilnu
android aplikaciju 
DOWN

Najnoviji naslovi

banner2baner1

© 2011-2018 Zanimljivosti dana. Sva prava zadržana
Ako kopirate članak s našeg sajta
MOLIMO VAS NAVEDITE IZVOR VESTI. Hvala