ŠTA je AFAZIJA?

U narednom tekstu objasnićemo vam šta je afazija? Odnosno saznaćete tačno značenje pojma. Reč je o izrazu koji se uglavom korisi u medicini, a čije značenje bi trebalo svi da znamo…

Etimologija nas uči da je sam termin afazija potekao iz grčkog jezika, preciznije od reči ἀφασία, što znači nemoć. Najjednostavnije rečeno afazija predstavlja nemoć govora ili nemogućnost govora.

Gubitak ili poremećaj već stečenih jezičkih sposobnosti prouzrokovan povredom na mozgu naziva se afazija. Takođe, smatra se da on donosi mentalnu i emotivnu stabilnost, te da poboljšava koncentraciju i pamćenje.

Po definiciji, afazija je gubitak ili poremećaj već stečenih jezičkih sposobnosti prouuzrokovan povredom na mozgu.

Obično je reč o povredama koje nastaju kao posledica moždanih udara, ali mogu se javiti i usled tumora, demencije, infektivnih oboljenja mozga, fizičkih povrda i drugih oboljenja.

Poznato je da svi ljudi upotrebljavaju jezik kako bi se razumeli. Zbog toga je afazija izuzetno značajna, jer ona ne predstavlja samo nemogućnost da se kaže ono što se hoće reći, već se javljau i problemi sa svesnim delovanjem i doživljavanjem sredine, kocentracijom, pamćenjem i preduzimanjem inicijative.

Reč je o veoma spefičnoj bolesti čija težina i obim zavise od mesta i težine mozga, ranije jezičke kompetencije, kao i od tipa ličnosti bolesnika. Primera radi, neke osobe koje imaju ovu bolest mogu veoma dobro razumeti jezik, ali ne mogu da pronađu prave reči kako bi sklopili rečenicu.

Treba istaći da osobe koje imaju afaziju ne mogu da obavljaju dve stvari u isto vreme. Razlikujemo pet tipova afazije: Brokina, Vernikeova, Konduktivna, Globalna i Anomična.

Kao što je već rečeno, ova bolest nastaje usled povrede mozga. Da bi mozak normalno funkcionisao potrebni su mu kiseonik i glukosa. Kada dođe do poremećaja cirkulacije krvi u nekom njegovom delu, dolazi do izumirana ćelija. Kada izumru one ćelije koje su povezane sa upotrebom jezika nastupa afazija.

Ona se gotovo nikada ne javlja sama, odnosno redak je slučaj da se kod nekog javi samo problem sa delom mozga koji je zadužen za govor, a ostali delovi ostaju neoštećeni. Zbog toga uporedo sa afazijom javljaju se i: hemiplegija, gubitak vida, problemi sa jedenjem, problemi sa pamćenjem, epilepsija i različiti psihički problemi.

Bitno je napomenuti da su simptomi i posledice koje se javljaju tokom afazije jedinstveni za svako ljudsko biće.

Da bi se dijagnostikovalo ovo medicinsko stanje najpre se mora utvrditi koji deo mozga je povređen i koje jezičke sposobnosti su oštećene. Potom se korist različite tehnike snimanja mozga kao što su kompijuterizovana tomografija, magnetna rezonanca, funkcionalna magnetna rezonanca, elektroencefalografija i magnetoencefalografija.

izvor:velikirecnik.com