ZAŠTO se kaže ŠPANSKA SELA?

Za izraz „španska sela“ ste u svom životu verujemo, čuli mnogo puta. Za one koji ne znaju kako je izraz nastao i zašto se kaže „ovo su za mene (njega) španska sela“ saznaćete teksta koji sledi…

Zašto baš „španska“, zašto ne „nemačka“, „francuska“ ili „portugalska“, na primer? I zašto u množini, a ne u jednini: „španska sela“, a ne „špansko selo“? Na kraju, zbog čega se nešto nepoznato i nerazumljivo veže upravo za sela, a ne za nešto drugo (šumu ili džunglu i sl.)?

Opširan i obrazložen odgovor na sva ta pitanja daje romanist Karlo Brudor u jednom jezičkom časopisu (1974). Uz njegova objašnjenja, podatke iznesene u knjizi Nemačko-srpskohrvatski frazeološki rečnik Pavice Mrazović i Ružice Primorac i neke napomene prof. Ivana Klajna, moguće je sa sigurnošću objasniti poreklo i izvorno značenje izraza španska sela, koji se, inače, u nas veoma često upotrebljava.

Pre svega, treba reći da je to doslovan prevod odgovarajućeg nemačkog izraza spanische Dörfer, s istim značenjem kao i kod nas.

Brudor tvrdi da je taj izraz u nemačkom jeziku prvi upotrebio Johan Volfgang Gete u svom čuvenom sentimentalnom romanu Jadi mladogaVertera (1774). U najstarijem srpskom prevodu toga Geteovog dela (Branko Mušicki, Mala biblioteka III-V, Mostar 1905) rečenica u kojoj stoji pomenuti izraz glasi ovako: „To su bila za poslanikov mozak španska sela, i ja se preporučim da se ne bih morao još više žučiti zbog daljeg nerazumnog govora.“

Ako je ovaj podatak tačan, tj. ako nema ranijih prevoda Vertera, to bi onda značilo da je izraz španskasela preuzet iz nemačkog u naš jezik početkom dvadesetog veka, tačnije 1905. Kasnije je on iz literature prešao u svakodnevni govor tako da je danas široko poznat i rasprostranjen.

Zanimljivo je kako je izraz španska sela nastao u nemačkom jeziku, posebno s obzirom na činjenicu da u istom tom jeziku postoji i mnogo stariji izraz češka sela(böhemische Dörfer), koji se pojavio negde u drugoj polovini sedamnaestog veka, nakon Tridesetogodišnjeg rata (1618-4648). Nemačkim vojnicima, koji su u toku toga rata prolazili kroz Češku, slovenska imena sela zvučala su čudno, strano, bila su im nerazumljiva.

Tako je nastao izraz češka sela (böhemische Dörfer) u opštem značenju „nešto strano, nerazumljivo“. Ostaje da se objasni zašto su Nemci umesto böhemische Dörfer („češka sela“) počeli govoriti spanische Dörfer („španska sela “).

Već pomenuti istraživač (K. Brudor) smatra da je do toga došlo ukrštanjem dvaju nemačkih izraza: 1) böhemische Dörfer („češka sela „) i 2) das kommt mir spanisch vor (doslovno: „to mi dođe španski“, u značenju: „to mi je nerazumljivo“). Nemci su, naime, ono što je dolazilo iz dalekog španskog jezika osećali kao strano i nerazumljivo.

Takvi su izrazi, s istim značenjem, stvoreni i u drugim jezicima, npr. u španskom esto es griego para mi(bukvalno: „to je grčki za mene“), isto kao i u engleskom: it’s Greek to me. Španci kažu i esto es arabigo para mi. („to je arapski za mene“), a Francuzi: c’est du chinois („to je kineski“) ili c’est l’hébreu („to je jevrejski“) itd.
Svugde je ime slabo poznatog jezika dobilo opšte značenje nečeg nepoznatog, odnosno nerazumljivog. Za Nemce je stran i nepoznat bio španski, za Špance grčki ili arapski, za Francuze kineski ili jevrejski i tako redom.

Za nas je, opet, presudan bio nemački uzor, jer je u tom jeziku umesto češka sela,ukrštanjem, nastao izraz španska sela, koji je, kako smo videli, direktno preuzet u srpski jezik preko Geteovog dela

I zato na kraju …znajte kad je nekome nešto potpuno nerazumljivo, daleko, ili strano, nepoznato, kažemo obično da su to za njega španska sela.

Izvor:Zanimljivostidana.com