Naučnici našli jasne dokaze da je na Marsu postojalo nekada jezero
Naučnici su pronašli nove dokaze da je na Marsu postojalo nekada jezero, što povećava šanse da je crvena planeta mogla da sadrži život. Nasin rover Curiosity pronašao je tragove o vodenoj prošlosti Marsa u obliku ….
nabranih stena koje ukazuju na postojanje jezera u regionu drevnog Marsa za koji su naučnici očekivali da će biti suvlji.
„Pre nekoliko milijardi godina, talasi na površini plitkog jezera uzburkali su sediment na dnu jezera“, navodi se u saopštenju Nase.
„Vremenom se sediment formirao u stene sa talasastim teksturama koje su najjasniji dokaz talasa i vode koje je Nasin rover Curiosity Mars ikada pronašao.“
Stoga je tim Kjurositija bio iznenađen kada je otkrio „najjasniji dokaz do sada“ o drevnim vodenim talasima koji su se formirali unutar jezera.
„Ovo je najbolji dokaz vode i talasa koje smo videli u celoj misiji“, rekao je Ašvin Vasavada, naučnik projekta Kjuriositi u Nasinoj laboratoriji za mlazni pogon u južnoj Kaliforniji.
„Popeli smo se kroz hiljade stopa jezerskih naslaga i nikada nismo videli ovakve dokaze – a sada smo ih našli na mestu za koje smo očekivali da će biti suvo“,
Od 2014. godine, rover se penje uz podnožje planine Šarp, planine visoke 5 kilometara koja je nekada bila isprepletena jezerima i potocima koji bi obezbedili bogato okruženje za bilo koji život mikroba koji je mogao da postoji na Marsu.
Nakon što se popeo skoro pola milje iznad podnožja planine, Curiositi je pronašao ove nabrane stene koje su sačuvane u onome što je nazvano „Marker Band“ – tankom sloju tamne stene koja se izdvaja od ostatka planine Šarp.
Ovaj sloj stene je toliko tvrd da Curiositi nije uspeo da izbuši uzorak iz njega uprkos nekoliko pokušaja.
Nedaleko ispred Marker Banda, naučnici mogu da vide još jedan trag o istoriji Marsove drevne vode u dolini po imenu Gediz Vallis za koju se smatra da je erodirala mala reka.
Naučnici sumnjaju da su se ovde pojavila i vlažna klizišta, koja su na dno doline odnela kamene gromade i krhotine veličine automobila.
Nedaleko od nabranih tekstura, NASA je otkrila da stene napravljene od slojeva sugerišu da je Crvena planeta imala godišnja doba koja su se periodično menjala prenosi Metro
„Tragovi talasa, tokovi krhotina i ritmički slojevi govore nam da priča o mokrom do suvog na Marsu nije bila jednostavna“, rekao je Vasavada.
‘Marsova drevna klima je imala divnu složenost, slično Zemljinoj.’
Prošle godine, istraživači su pronašli jasne dokaze o 3,5 milijardi godina staroj obali debljine oko 900 metara, koja je pokrivala hiljade kvadratnih kilometara, koristeći topografske podatke.
Utvrđeno je da kamenje koje je sakupio rover Kjurositi sadrži organski ugljenik koji je možda došao od buba koje su nekada lutale Marsom.
Pogledajte video :
Izvor:Zanimljivosti dana
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
