Totalno neobično drvo, drvo koje krvari!

Pterocarpus angolensis, obično poznat kao divlja tikovina ili krvavo drvo ili jednostavno drvo koje „krvari“, je vrsta drveća koja potiče iz južne Afrike, poznata prvenstveno po tamnocrvenom soku koji luči i koji…

izgleda kao krv kada se drvo poseče.

Poznata u tropskoj Africi, gde se koristi za izradu visokokvalitetnog nameštaja i muzičkih instrumenata, divlja tikovina je otporna na termite i ima lep, začinski miris. Takođe je otporan na vatru pa se drveće ponekad sadi oko objekata koje treba zaštititi od plamena.

Pterocarpus angolensis ili kako ga zopvu još afrička tikovina, divlja tikovina vodi poreklo iz južne Afrike, može se naći i u Angoli, Mozambiku, Namibiji, Južnoj Africi, Esvatiniju, Tanzaniji, Demokratskoj Republici Kongo, Zimbabveu i Zambiji. Pterocarpus angolensis raste u južnoj i istočnoj Africi na širokom spektru lokaliteta gde postoji sušna sezona u suprotnosti sa vlažnom i može da anraste u visinu od 16-19 metara.

Ali izvan južne Afrike, krvavo drvo- pterocarpus angolensis, je najpoznatije po svom jedinstvenom tamnocrvenom soku -„krvi“. Njegova sličnost sa krvlju navela je neke ljude da spekulišu o magičnim lekovitim moćima drveta u bolestima krvi, od kojih nijedna nije dokazana u konvencionalnoj medicini.

Gledajući fotografije posečenih stabala Pterocarpus angolensis, lako je videti odakle dolazi ime krvoproliće. Crveni sok koji curi čini da isečena debla zapravo krvare, ali to nije krv, samo sok bogat taninom. Većina biljaka ima delove – posebno listove koji sadrže između 12 i 20 procenata tanina. Poređenja radi, sok od krvavog drveta sadrži 77 procenata tanina.

Upravo tanini daju soku divlje tikovine njegovu boju nalik na boju, ali oni imaju drugu svrhu. Njihov opor ukus čini životinje dovoljno glupim da pokušaju da ga konzumiraju ponovo razmisle, a ako ukus nije dovoljan da ih ubedi, sposobnost tanina da se vežu za hranljive materije poput proteina sprečava životinje da pravilno vare hranu.

Dakle, tehnički, sok krvavog drveta nalik krvi je prirodni odbrambeni mehanizam drveta.

Drvo Pterocarpus angolensis ima mnogo upotreba, ali ni njegov čudan sok nije beskorisan. Osim kontroverzne upotrebe u alternativnoj medicini, kao lek za razne bolesti krvi, može se koristiti i kao boja, a neki ljudi ga mešaju sa životinjskom mašću i stvaraju neku vrstu kozmetičke masti.