5 neobičnih izumrlih stvorenja koja nisu dinosaurusi

Dinosaurusi i dan-danas dobijaju jako veliku našu pažnju sve zato što su nastanjivali Zemlju mnogo pre nas a nemamo „živu sliku“ tih stvorenja. Dinosaurusi su žveli pre 135 miliona godina!…

Paleontolozi su ti koji nam razotkrivaju misterije o životu na Zemlji o dinosurusima i ostalim „strašnim“ stvorenjima koji su šetali zemljom pre više miliona godina .

Tako su nam paleontolozi otkrili mnogo više od kostiju dinosaurusa neke neobične vrste životinja, mi vam predstavljamo 5 manje više čudnih…

1. Hallucigenia – stanovnik okeana sa bodljikavim leđima

Halucigenija (Hallucigenia) je otkrivena kada su u poznatom kanadskom nalazištu Berdžiz šejl nađeni fosilni ostaci stari 508 miliona godina. Ona potiče iz geološkog perioda kambrijuma, kada su velikom brzinom počeli da se razvijaju složeni oblici života. Naučnici su u početku mislili da je Halucigenija hodala okeanom na svojim bodljikavim nogama i da je koristila pipke na leđima za hvatanje hrane.

Kada su slični fosilni ostaci pronađeni u Kini, ponovo su analizirani. Paleontolozi su tada otkrili da su njene “noge” zapravo bodlje na leđima, koje su joj služile za odbranu, a da su pipci, pomoću kojih se kretala, bili raspoređeni u dva reda na donjem delu tela. Naučnici se i danas, više od 100 godina nakon što je otkrivena, spore o mnogim njenim karakteristikama.

2. Tiktalik – prva riba koja je izašla na kopno

Sto miliona godina posle Halucigenije podvodni svet je bujao, ali je život na kopnu još bio u početnoj fazi. Tiktalik (Tiktaalik), pola riba, pola četvoronožac, verovatno je prvi razvio karakteristike koje će pomoći životinjama da izađu iz vode na kopno.

Poput riba, Tiktalik je imao škrge, peraja i krljušti, ali je razvio i karakteristike poput savitljivog vrata, glave i pluća karakterističnih za gmizavce. One su mu dobro došle za život na kopnu. Fosilni ostaci otkrivaju da je imao dugačka peraja, koja su služila umesto nogu, što znači da je mogao i da pliva, i da “hoda” duž rečnih korita.

3.Pulmonoscorpius kirktonensis – ogromna škotska škorpija

Pulmonoscorpius kirktonensis, 70 centimetara duga škorpija, živela je na teritoriji današnje Škotske pre 340 miliona godina. Zastrašujuće stvorenje, veće od prosečne domaće mačke, repom je hvatalo i ubijalo plen. U poređenju sa svojim savremenim rođacima, imala je neobično velike oči, tako da je uglavnom lovila danju. Kako rastu, škorpije odbacuju ljušturu, tako da su nađeni fosilni ostaci i ljušture i same životinje.

4. Helicoprion – ajkula spiralnih usana

Helicoprion, riba nalik na ajkulu, koja je živela u periodu perma (pre 290 miliona godina) imala je jedinstvenu građu zuba, koja je godinama zbunjivala naučnike.Njenu donju vilicu čine spiralno raspoređeni zubi, poznati kao zubni prsten.
Današnje ajkule gube i obnavljaju zube, ali kod Helikopriona su svi zubi ostajali sačuvani, pri čemu su stariji bili sakriveni u unutrašnjim slojevima zubnog prstena. Kada bi uhvatio plen (najverovatnije rođake sipe), zatvorio bi usta i okretao zubni prsten da bi ga raskomadao.

5. Eurohippus messelensis – pijani konj

Kop uljanih škriljaca Mesel u Nemačkoj, nekadašnje vulkansko jezero, ima mnogo toga da ponudi kada je reč o paleontologiji. Eurohippus messelensis je bio minijaturni konj (veličine današnje lisice), za koga se prvobitno verovalo da je uginuo tako što se najeo fermentisanih plodova i pijan pao u jezero.

Danas se smatra da je 47 miliona godina star konj zapravo uginuo od posledica udisanja otrovnog gasa koji je jezero povremeno izbacivalo.Kasnije je otkriveno da je reč o kobili, koja je bila skotna. Paleontolozi su identifikovali kosti ždrebeta u njenoj utrobi pomoću mikroskopa visoke rezolucije.

izvor:blic.rs