Saznajte kako su svetske valute dobile ime

Novac je u današnje vreme pokretač svega. I naravno, novac nam uvek nedostalje ma koliko ga imali. Ipak malo ljudi znao o istoriji (svetski) valuta odnosno kako su valute dobile imena…

U nastavku teksta donosimo vam tekst kako nastale i kako su svetske valute dobile ime(na):

Ujedinjeno Kraljevstvo: Sterlinška funta

Britanska funta je nastala pre hiljadu godina za vreme Anglo-saksonske Engleske. Zato je je najstarija svetska valuta. Ne zna se tačno poreklo naziva, ali poreklo reči sterlinška je verovatno iz staro-engleske reči steorra što znači zvezda. Britanski Normani su dodali deminutiv sufiksa -ling kako bi stvorili reč koja bi značila mala zvezda. Inače, to je sleng za mali srebrni peni.

Saksonsko kraljevstvo Velike Britanije je pustilo novac u opticaj i 240 sterlinga je iskovano od funte srebra. Funta je jedinica za težinu. Naziv prema težini nije neobičan. Na taj su način svoja imena dobile marka, lira, pezo i rubalj.

Dolar

Dolar je postala službena američka valuta 1792., iako je iza sebe imao komplikovanu istoriju. Naime, boemski aristokrat grof Hieronimus Šlik je počeo kovati srebrne kovanice koje je nazvao Joakimstalers. To je bilo ime doline gde se iskopavalo srebro za novčiće, a sufiks -er pokazuje da potiče iz nemačkog jezika.

Nemačku reč su skratili na Taler i prošla je kroz mnoge jezike: švedski daler, norveški dalar i holandski daaler. Primenili su je na druge kovanice, poput holandskog leeuvendalera što znači lavlji dolar. Imao je manju težinu od većine novčića pa je postao popularan za razmenu jer ga je bilo lakše nostiti. Tako je preko Novog Amsterdama stigao u američke kolonije i ugrabio titulu službene valute.

Evro valuta

Dobio je naziv po Evropi što je prilično očito i zamenio 1999. tadašnju evropsku jedinicu valute. Korene vuče od lika iz grčke mitologije – Evrope, a njegovo ime je nastalo od reči Eurys što znači široko lice. Nije jasno otkud to ime kontinentu, ali Grci područje u kojem su živeli zovu Evropa od 522. godine P.N.E. S vremenom taj deo proširio i nastao je kontinent.

Rublja: Rusija

Ruska rublja dobila je ime od reči „рубить“ što znači „odseći, preseći“, jer je bila smatrana za sitniji oblik grivne.

Japan: Jen valuta

Njegovo preklo je u japanskoj reči en koja znači krug, a ima jezičnu vezu sa kineskim juanom i južnokorejskim vonom. Predstavili su ga 1871. Turisti koji su govorili engleski su izgovarali jen umesto en. Ipak, najveći krivac je Džejms Kertis Hepburn, američki misionar koji je napravio prvi merodavan japansko-engleski rečnik. U njemu je napisao slova e kao je.

Kasnije izdanje je sklonilo j iz drugih reči, ali i dalje se koristila reč jen jer je postala opšteprihvaćena.

Švajcarski franak valuta

Švajcarska je uzela naziv za valutu od Francuske gde je bila službena od 1795. do 1999. Švajcarski franak se počeo koristiti od 1850.

Francuzi su prve kovanice pravili od zlata 1360. u čast oslobođenju kralja Džona II. od Francuske kojeg je pustila engleska vlada. Kovale su se samo 20 godina, a ime je ponovo upotrijebljeno za srebrne novčiće između 1575. i 1641. Tada je franak postao zajednički termin za novac. Franak ima svoje poreklo u nemačkom franku i znači besplatni novac.

Pezos valuta

Pezos – u bukvalnom prevosu znači ‘težina’ na španskom.Pezos je bio novčić koji je nastao u Španiji, i koji je postao od izuzetnog značaja. Pezos je sada ime monetarne jedinice nekoliko bivših španskih kolonija.

Lira valuta

Lira je trenutna valuta Turske i lokalni naziv valuta Libana i Sirije. To je nekadašnja valuta Italije, Malte, San Marina i Vatikana od kojih su svi zamenjeni 2002. godine sa evrom. Termin potiče iz Troj funte (latinska vaga) od visoke čistoće srebra.

Tokom 19. veka, Egipat i Otomansko carstvo propalo je u godinama između 1918-1922, a mnoge države koje su naslednice lire, zadržale su tu valutu. Italijanska i turska lira dolazi iz latinske reči ‘libra’ što znači ‘funta’. Turska lira uvedena je 1844. godine za vreme otomanske vladavine. Turska lira je sada valuta Turske i Turske Republike Severnog Kipra.

Rial

Latinska reč ‘regalis’ što znači ‘kraljevski’, poreklo vodi iz Irana. Slično tome, Katar, Saudijska Arabija i Jemen koriste sve valute pod nazivom ‘rial’.

Kruna valuta

Kruna je novčanica koja se koristi u Češkoj, Danskoj (uključujući i teritoriju Farskih ostrva i Grenlanda), Islanda, Norveške i Švedske. Nju je ranije koristila i Slovačka I Estonija do 2009. i 2011. Ime potiče od latinske reči ‘corona’ (kruna) i simbol krune je uglavnom „KR“.

Rupija valuta

Rupija je valuta u Indiji, Pakistanu, Mauricijusu, Nepalu, Sejšelima, Šri Lanci, Indoneziji i Maldivima.

Na Maldivima valutna jedinica je poznata kao rufija, koja je srodna sa Hindijskom rupijom. indijska rupija (?) i pakistanska rupija (RS). Deli se na sto podjedinica koje se zovu paise. Reč rupija dolazi od sanskritske riječi ????? (raupya), što znači srebro ili srebrno. Mauricijuska rupija označava se simbolom Rs, a deli se na 100 centa. Mauricijska rupija je uvedena 1877. godine.

Forinta

Mađarska forinta potiče od italijanske reči „fiorino“, zlatniku iz Firence. Fiorino je imao pečat cveta ili „fiore“.

Dinar valuta

Veliki broj nacionalnih valuta nosi ime dinar – srpska, jordanska, alžirska, kuvajtska… Reč dinar izvedena je direktno iz latinske reči „denarius“ koja je označavala srevrne novčiče koji su se koristili u Rimskom carstvu.