Mačke i njihovo preživljavanje pada s visine

Mačke kao i ljudi mogu biti nesmotrene i mogu da padnu s visine to je dokazala jedna mačka iz Njujorka, Džesika , koja se sa 32. sprata sunovratila u ambis i preživela pad!. Kako to da mačke mogu preživeti pad s velike visine.?

„Let“ odnosno pad mace Džesike je trajao 30-ak sekundi i završio se 100 metara niže na asfaltnom pločniku bez apsolutno ikakvih povreda!

Uzbuđena vlasnica Brittney Kirk,odnela je svoju mačku kod veterinara, koji je konstatovao da se mačka samo lakše ugruvala. Slučaj se dogodio u Njujorku, a veterinar Vejn Vitni, koji je pružio prvu pomoć ‘Džesiki’, kaže da takvi incidenti nisu retki na Menhetnu.

Zainteresovani veterinar Vejn, je počeo da proučava osobenosti pada mačaka i o tome objavio ozbiljnu studiju….

Od 115 mačaka – to je Vitnijev proučeni uzorak – koje su pale sa visine od 6 do 100 metara, samo 11 mačaka je uginulo zbog zadobijenih povreda, uglavnom grudnog koša. Dakle, 104 ili 90% ih je preživelo, što je deset puta više nego što bi se moglo očekivati kod pada ljudi.

Analize su pokazale da se broj i ozbiljnost povreda mačaka povećavaju sa visinom pada. Ali, gle iznenađenja: pravilo važi za mačke koje su pale sa visine od približno 21 metar (sedmi sprat). Od te granice, što je visina veća, posledice su manje!

Kako objasniti ovaj paradoks mačijeg doskoka tj. pada s visine?

Sve životinje iz porodice mačaka su sposobne da se veru uz drveće. Gimnastika mačke je podstakla kod njihovih predaka evoluciju sistema, smeštenog u unutrašnjem uhu, koji ‘meri’ ubrzanje i položaj tela; dakle, omogućava kontrolu ravnoteže.

Takođe mačke imaju relativno veliku površinu (njihovo telo) proporcionalno njihovoj težini, čime se smanjuje sila pri kojoj udaraju u kolovoz.

Ova sposobnost se izražava nizom brzih, savršeno koordiniranih pokreta koji dovode životinju u horizontalni položaj, s nogama usmerenim naniže. zahvaljujući ovom neuro-muskulatornom žiroskopu, mačka aterira na svoje šape bez obzira na brzinu pada; inače, posle 30 metara brzina je obično 100 kilometara na čas, ali se ona posle toga ne povećava zbog nekoliko ograničavajućih faktora.

Na primer, mačka sa prosečnom veličinom sa izudženim nogama pri padu postiže terminalnu brzinu od oko 97 km na sat dok osoba srednje veličine dostiže terminalnu brzinu od oko 120 kilometara na sat (po jednom istraživanju iz 1987) ogre pomenutog veterinara Wayne Whitney i Cheril Mehlhaff.

U međuvremenu dok pada, mačka se adaptira na novo iskustvo i spremno dočekuje kontakt sa tlom.!

„Mačke takođe mogu raširiti svoje noge da bi stvorile neku vrstu padobranskog efekta. „Razvlače noge, što će povećati površinu tela, a to povećava otpor otpora. Ispružene mačije noge povećavaju udaljenost od koje se „rasipa“ sila sudara o tlo. kaže profesor Andrew

I dodaje:
„Takođe sile udara su mnogo veće u krutim udarima o čvrsto tlo prilikom pada. Ako mačke prilikom pada mogu povećati vreme udara u dužem razdoblju prlikom doticanja tla, to smanjuje silu udarca o zemlju tj. tlo“ kaže Andrew Biewener, profesor organizamske i evolucijske biologije na Harvardskom univerzitetu, iako je nejasno koliko to usporava stopu spuštanja odnosno pada mačke s velike visine

Kada dotaktnu tlo, mišićave noge mačaka napravljene za penjanje – deluju kao amortizeri udara o tlo.Noge su elastične i mišićave, što im omogućuje da apsorbiraju šok udarca

Čovek, na žalost, nema taj usavršeni žiroskopski refleks i najčešće pada na noge ili glavu. Izuzetno je da on preživi pad sa 7. sprata na čvrstu površinu. Retke osobe su ostale u životu i posle pada sa većih visina, ali su ih spasili nanos snega, mulj ili krošnja drveta.

U zaključku svoje studije, njujorški veterinar kaže da od deset mačaka koje bi pale sa visine od 1.000 metara, verovatno je da bi devet preživelo.

Na kraju se nadamo da niko neće praktično proveravati ove tvrdnje veterinara i da će mačke iksoristi samo „jedan“ mačiji život

izvori: Conopljanews.net i Zanimljivostidana.com