Kako nas naš mozak štiti od istine o smrti!

U novoj studiji koju će objaviti naučni časopis „NeuroImage“ u kojoj naučnici tvrde da nas naš mozak štiti od razmišljanja o smrti. Mozak čoveka od egzistencijalnog straha od smrti štiti… tako što smrt kategorizuje kao nesrećan slučaj koji se događa isključivo drugim ljudima!

„Mozak ne prihvata da je smrt povezana sa nama, Imamo taj iskonski mehanizam koji u trenutku kada naš mozak dobije signal koja nas dovodi u vezu sa smrću, on nam šalje informaciju da taj podatak nije pouzdan i da mu ne treba verovati“, navodi doktor Yair Dor-Ziderman, sa Univerziteta „Bar Ilan“ u Izraelu.

Činjenica da nas mozak štiti od pomisli na svoju neizbežnu smrt omogućava nam da živimo. Ovaj mehanizam zaštite se razvija još u ranom životnom dobu, kada postajemo svesni činjenice da smo smrtna stvorenja.

„Od trenutka kada shvatimo da ćemo u jednom trenutku umreti i da na to ne možemo nikako da utičemo, to se sukobljava sa svim našim instinktima, i ovaj mehanizam nam pomaže da živimo!“, dodaje doktor Dor-Ciderman.

Da bi istražili kako naš mozak obrađuje misli o smrti, Dor-Ciderman i njegove kolege razvili su test koji je proizvodio signale iznenađenja u mozgu.

Istraživači su od volontera tražili da posmatraju lica koja se ubrzano pojavljuju na ekranu, dok im je za to vreme praćena moždana aktivnost. Slika lica samog ispitanika ili lica neznanca kratko se pojavljivala na ekranu u pravilnim razmacima. Poslednja slika lica koje se pojavilo na ekranu izazvala je iznenađenje kod ispitanika jer je bila u suprotnosti sa onim što su očekivali.

Iznad fotografija lica pojavljivae su se i različite reči. Na polovini su se pojavljivale reči povezane sa smrću, kao na primer, „sahrana“ ili „pogreb“. Naučnici su utvrdili da kada god se lice ispitanika pojavljivalo ispod ovih reči, njihov mozak je isključivao regiju zaduženu za predviđanje. Odbijao je da poveže sebe sa smrću i nije zabeležen ni jedan signal iznenađenja.

Doktor Dor-Ciderman ističe da racionalno mi ne možemo poreći činjenicu da ćemo umreti, ali uspevamo da o tome razmišljamo kao o nečemu što se dešava drugim ljudima. Detalji ove studije biće objavljeni u novembru u časopisu Neuroimaž (NeuroImage).

U ne tako dalekoj prošlosti, smatra ovaj neurolog, odbrana našeg mozga protiv misli o smrti bila je mnogo više pod uticajem višeg nivoa smrtnosti koji je postojao u stvarnosti. Danas pak, veruje doktor Dor-Ciderman, društvo ima mnogo razvijeniji strah od smrti

Arno Vajsman, psiholog sa Univerzitetu u Kentu, ističe da su ljudi izmislili brojne načine koji im odvraćaju misli od razmišljanja o smrti. Tako danas čovek pribegava konceptu „pokretne trake za bežanje“, odnosno da napornim radom, izlascima, kupovinom i proveravanjem mobitela odagnava strah od smrti.

„Međutim, to ne rešava sam problem, tako da moramo da nastavimo da bežimo“, zaključuje Vajsman.