ŠTA su EGZOPLANETE i kako ih astronomi pronalaze?

Hiljadu puta do sad ste pročitali, čuli o nekoj noootkrivenoj egzoplaneti sličnoj Zemlji a da li tačno znate šta su Egzoplanete?… Sve planete u našem Sunčevom sistemu kruže oko Sunca. Po naučnoj definiciji ekstrasolarne, vansolarne ili egzoplanete su planete… koje se nalaze van Sunčevog sistema, tj. kruže oko drugih zvezda. ..

Iako je postojanje ovih planeta dugo vremena je bilo u domenu naučne fantastike i pretpostavki, krajem 20. veka su otkrivene planete van Sunčevog sistema

Većina pronađenih egzoplaneta (95%) su gasoviti džinovi (planete Jupiterovog tipa). Do 1. juna 2016. službeno u astrofizičarskim i astronomskim krugovima, potvrđeno je otkriće 3.422 egzoplanete, u 2.560 planetarnih sistema (582 višeplanetarnih), od kojih je velika većina otkrivena indirektnim, a ne direktnim posmatranjem.

Egzoplanete delimo na: vruće jupitere, gasovite džinove, super-zemlje, pulsarske planete.

Egzoplanete je izuzetno teško opaziti standardnim teleskopima. Razlog za to leži u Suncu koje sija tolikim intezitetom, da skriva orbitirajuće planete. U astrofizici su razvijene su neke metode pomoću kojih možemo detektovati planete van Sunčevog sistema. Te metode su :metoda radijalne brzine, metoda tranzit, sistem gravitacionih sočiva, metoda direktnog snimanja, pulsarsko otkrivanje

Na koji način onda tražimo skrivene egzoplanete?

Jedna od vrlo pouzdanih metoda jeste tražiti zvezde koje se tzv. migolje. Zvezda oko koje kruže planete nema savršenu orbitu, već je okolne planete povlače prema centru mase, što znači da se ne okreće na mestu već iz velike daljine izgleda kao da se ljulja. Ljuljanje koje stvaraju velike planete poput Jupitera i Saturna je lako uočljivo, dok se ono uzorkovano manjim planetama veličine Zemlje prepoznaje mnogo teže.

Na koji tačno način onda pronalazimo planete veličine Zemlje?

NASA je 2009. lansirala letelicu Kepler, stvorenu za traženje egzoplaneta. Kepler je tražio planete različitih veličina i orbita, a njegova potraga bila je više nego uspešna. Sve pronađene planete kružile su oko sunaca različitih veličina i temperatura, što znači da su raširenije nego što se do tada smatralo.

Neke od njih su stenovite i kreću se na vrlo važnoj udaljenosti od sunca. To područje nosi ime naseljiva zona, a naučnici veruju da u njoj postoji najveća šansa za postojanje života kakav poznajemo na našoj planeti Zemlji.

Keplerova metoda

Kepler je uspeo da otkrije niz planeta takozvanom metodom prolaza ili tranzita. Kad god planeta prođe ispred zvezde, ta pojava naziva se tranzicija. Dok planeta putuje ispred zvezde, ona stvara malu senku, što znači da će ta zvezda svetliti malo manje dok planeta putuje ispred nje. Astronomi mogu da prate na koji način se svetlost zvezde menja tokom prolaska planeta. To čak može da im pomogne da prepoznaju veličinu same planete.

Venera prolazi ispred Sunca

Proučavanjem vremena između tranzita, astronomi mogu sad otkriju i udaljenost planete od sunca. Na taj način mogu da dođu i do podataka o temperaturi na planeti i mogućnosti za postojanje vode – glavnog sastojka za život. Kepler je do danas otkrio hiljade planeta. Zahvaljujući njemu danas znamo da je svemir pun egzoplaneta kao što smo gore naveli u tekstu