KAKO je nastao MESEC?

Mesec, zemljin jedini prirodni satelit. . Pitanje koje muči naučnike astronome decenijama kako je tačno nastao Mesec? Od početka proučavanja svemira i meseca postoji veliki broj teorija o nastanku Meseca….

Mesec je edina planeta koju je posetio čovek koje je ikad posetio čovek. Kruži orbitom na udaljenosti oko 35.0000 km od Zemlje, Površina mu je veličine SAD-a, Kanade i Rusije zajedno, oko 3.647 km a 80 puta je manja od planete Zemlje. Temperatura površine menja se od –160 °C noću, do +120 °C danju

Starost Meseca je izmerena je radioaktivnom metodom i ustanovljeno je da je nastao u rasponu od 4,6 do 3,2 milijardi godina.

Od početa kada su ljudi počeli promatrati nebo, bili opčinjeni Mesecom, poštovali su ga i slavili. Drevne civilizacije smatrale su ga božanstvom.

Grčki filozof Anaxagoras prvi ga je prepoznao kao sferu. Ali sve do 1609. godine, kada je Galileo usmerio svoj teleskop prema površini meseca, ta teorija nije mogla biti potvrđena.

Ljudska fascinacija zemljinim satelitom Mesecom, ima svoje korenje u Zemljinoj ranoj geografskoj istoriji . Po jednoj teoriji moguće da je satelit Mesec nekad davno bio deo planete Zemlje. Većina naučinka i astronoma veruje ( po jednoj od teorija), da je pre 4,5 milijardi godina, mlada Zemlja bila pogođena objektom veličine Marsa.

Ova kolizija, znana još kao „big whack theory“, je raspršila te delove Zemlje u svemir. Ta zemljina prašina se s vremenom spojila i sama gravitacija odlomljenih komada Zemlje i tako oblikovala u sferu, te je tako kugla kamenja postala današnji zemljin stelit u svemiru -Mesec.
Dok druga studija američkog istraživanje od pre par godina podržava teoriju da je Mesec nastao nakon sudara Zemlje i planete Teje .

Ovo je jedna od najzanimljivija od svih teorija mogla bi biti i najtačnija, a dodatno ju je potvrdilo i novo istraživanje od pre 4 godine sprovedeno na Univerzitetu Merilend: teorija da se u Zemlju u davnoj prošlosti zabila planeta Teja, veličine Marsa, pa da je Mesec nastao od ostataka te stravične kataklizme.

Bilo je to u vreme početka oblikovanja Sunčevog sistema. Ni Zemlja ni Teja tada još nisu bile planete, prema današnjoj definiciji pojma ‘planeta’ – jer su delili zajedničku orbitu.

Teja se najverovatnije nalazila na jednoj od Lagranžovih tačaka u Zemljinoj orbiti – L4 ili L5 – pod uglom od 60 stepeni u odnosu na Zemlju, gledano sa Sunca. Iako bi to bila stabilna orbita, gravitacijske peturbacije Venere i Jupitera pomerile su Teju iz stabilnog položaja, i poslale je na kurs sudara sa Zemljom.

Udar je bio jak, ali neverovatnom srećom, bio čeoni – da je bio, umesto Zemlje i Meseca danas bi se između Venere i Jupitera nalazio pojas asteroida.

Da dodamo i to da u svom rotiranju oko Zemlje Mesec se udaljava brzinom od oko 3,5 cm svake godine. Mesec se jako malo promenio od svog nastanka. Nema života, nema atmosfere niti promene godišnjih doba. Mesečeva gravitacija dovoljno je snažna da utiče na podizanje i spuštanje okeana na Zemlji (plima i oseka), ali ne dovoljno jaka da bi raspršila zemljine okeane u svemir.

Satelit Mesec je jedinstven u poređenju sa ostalim nebeskim telima, jer je to jedini drugi svet kojeg je čovek posjetio. Mnogi ne znaju da je prvo sletanje na Mjesec postignuto od strane SSSR-a 1966 godine.

Bezpilotna letelica uspešno je sletela je na površinu Meseca, ali su Amerikanci ti koji su poslali prvog čoveka na Mesec, u svemirskoj misiji Apollo 11 davne 1969. godine.

Interes za malim solarnim telom danas pokazuju mnoge velike svetske sile kao što su SAD, Kina, Japan i Indija, planiraju ambiciozne programe u vezi zemljinog satelita meseca.