KAKO nastaje ZEMLJOTRES (potres)?

Potres na Zemlji naziva se zemljotres. Zemljotres ili potres (trus) nastaje usled pomeranja tektonskih ploča, kretanja Zemljine kore ili pojave udara, a posledica je podrhtavanje Zemlje zbog oslobađanja velike energije. …

Potres se događa se u Zemljinoj litosferi ili sloju tzv. astenosferi i plaštu, koji čini većinu Zemljine mase.

Deo kinetičke energije koji se rasipa putem litosfere naziva se seizmička energija i meri se u seizmološkim opservatorijama (stanicama). Nasuprot rasprostranjenom uverenju da su to retke pojave, oni se dešavaju vrlo često, ali njihov najveći broj je slabog intenziteta i javlja se na relativno malim površinama kopnenih prostora ili okeanskog dna.

Zemljina kora je sastavljena od velikih delova, ploča, koje plutaju na užarenoj tekućini – magmi. Do zemljotresa dolazi usled zaglavljivanja tektonskih ploča pri čemu dolazi do naprezanja stenske mase i onog trenutka kada naprezanje postane toliko da ga stene ne mogu izdržati dolazi do lomljenja i klizanja duž raseda.

Potresi (zemljotresi ) se takođe mogu biti izazvani i vulkanskom aktivnošću. Ponekad mogu izazivati pojavu cunamija, razornog morskog talasa.

Hipocentar je tačka u unutrašnjosti Zemlje u kojoj se dogodio poremećaj koji izaziva seizmičke talas. Dok mesto na površini neposredno iznad hipocentra naziva se epicentar. Jačina zemljotresa zavisi o više činilaca kao što su količina oslobođene energije, dubina hipocentra, udaljenosti epicentra i samoj građi Zemljine kore.

Po dubini, zemljotresi se dele na plitke i duboke. Pri tome se oni najplići označavaju dubinom „10 km“, što se koristi i kad se plitka dubina ne može precizno utvrditi. Najdublji zabeleženi zemljotresi bili su na dubinama oko 700 km.

Zemljotresi se, prema načinu postanka dele na prirodne i veštačke. Prirodni zemljotresi se, dalje, mogu podeliti na spontane i izazvane. Spontani zemljotresi su oni koji nastaju usled kretanja litosfernih ploča, pa se nazivaju i tektonski zemljotresi. U grupu izazvnih prirodnih zemljotresa spadaju vulkanski i urvinski zemljotresi.

Tektonski zemljotresi nastaju oslobađanjem seizmičke energije u Zemljinoj kori. Nastaju pod dejstvom velikih pritisaka u stenskim masama Zemljine kore, najčešće izazvane pomeranjem većih blokova Zemljine kore. Tako dolazi do iznenadnog loma stenske mase, koji je praćen elastičnim deformacijama okolnih stenskih masa, koje se zatim šire u prostor u obliku seizmičkih talasa.

Vulkanski zemljotresi nastaju kao posledica kretanja magme u oblastima savremenih vulkana. U neposrednoj su vezi sa snažnim vulkanskim erupcijama i eksplozijama vulkanskih gasova i para.

Urvinski zemljotresi nastaju kao posledica obrušavanja svodova i bokova velikih pećina i podzemnih prostorija. Obično se javljaju u terenima izgrađenim od krečnjaka, gipsa i drugih stena podložnih lakom razaranju u kojima nastaju pećine različitih dimenzija.

Veštački zemljotresi nastaju usled delatnosti čoveka, odnosno njegovim dejstvom na prirodnu sredinu. Najčešći primer takvih aktivnosti može se pratiti u oblastima u kojima su formirana velika veštačka akumulaciona jezera, gde se formiraju tzv. indukovani zemljotresi.
Brzina prostiranja talasa zavisi od gustoće i elastičnosti medija u koji talasi prodiru. Brzine se za našu planetu Zemlju kreću od oko 3-8 km/s u Zemljinoj kori, pa do 13 km/s u najdubljem delu plašta planete Zemlje. Zemljotresi proizvode razne vrste talasa s različitim brzinama.

Seizmograf – pomično pero s prottivtegom koji crta na papirnoj traci titraje koje uređaj registruje. Ukoliko nema vibracija, crta je ravna, u protivnom pojavljuje se neravna cik-cak crta. Dijagrami, koje registtruje seizmograf, imaju skalu vrednosti prema jačini udara te na taj način možemo klasifikovati potrese to jest, zemljotrese. Npr. udar od 2 stepena(Merkalijeve skale) MCS (Mercalli–Cancani-Sieberg) skale vrlo je slab, a od 12 stepeni je katastrofalan, sa strahovitim posledicama.

Poznata je i Rihterova skala za zemljotrese sa brojevima od 1 do 10. Dok merkalijeva skala ima 12 stepeni

Rihterova
(skala)
Ispod 2.0   Mikro Mikropotresi, ne osećaju se. Oko 8.000 zemljotresa po danu
2.0-2.9 Manji Gotvo se se osete, ali beleže ga seizmografi Oko 1.000 potresa po danu
3.0-3.9   Manji Često se osete, ali retko prouzrokuju štetu. 49.000 godišnje (procena)
4.0-4.9    Lagani Osetna drmanja nameštaja u kući, zvukovi trešenja. Značajnija oštećenja retka. 6.200 godišnje (procena)
5.0-5.9    Umereni Uzrokuje štetu na slabijim građevinama , moguća manja šteta kod modernih zgrada. Do 800 godišnje
6.0-6.9   Jaki Može izazvati štete u naseljenim područjima 160 km od epicentra. Oko 120 godišnje
7.0-7.9 Veliki Uzrokuje ozbiljnu štetu na velikom području. Oko 18 godišnje
8.0-8.9    Razarajući Može prouzrokovati golemu štetu i po tisuću kilometara od epicetra. 1 godišnje
9.0-9.9   Katastrofalni potres koji uništava većinu objekata u krugu od nekoliko hiljada kilometara. Oko 1 zemljitres u 20 godina
10.0+    Epski Nikada nisu zabeleženi na planeti Zemlji!

Danas je moguće predvideti samo mesto potresa, ali ne i vreme i jačinu udara. Znamo iz iskustva da su životinje osetljivije nego ljudi i da postaju nemirne nekoliko minuta pre svakog potresa -zemljotresa.