KAKO nastaju SNEŽNE PAHULJE (pahuljice)?

Da li znate kako nastaju snežne pahulje (pahuljice) za neke osobe najlepša (romantična) zimska radost? Ako je vaš odgovor „ne“ vreme je da saznate! Snežne pahulje – kristali snega se obrazuju u hladnim oblacima, visoko iznad tla. …

Na veoma velikim visinama, na kojima se temperatura spušta do −40 °C, vodena para što lebdi u oblacima može naglo da se smrzne u ledene kristale.

Američki naučnik Wilson Bentley utvrdio je, da je svaka smežna pahulja je unikatna tj. jedinstvena i ima svoj poseban oblik koji zavisi o temperaturi na kojoj je nastala. Na primer, pahulje pri temperaturi od -2 °C imaju neobičan trokutasti oblik. Najlepše oblike imaju kada kristali leda brzo izrastu, npr. pri prolasku vodenih kapljica kroz olujni oblak.

U nižim oblacima, gde je toplije, kad temperatura padne na nulu, vodena para može polako da se smrzne oko čestica koje nanese vetar. Mada sneg deluje besprekorno čisto, pokazalo se da se većina snežnih pahulja obrazuje oko komadića zemlje koje vetar ponese u nebo (vodena para može da se smrzne i oko čestica dima).

Naime, pomoću veoma jakih mikroskopa, u središtu snežnih kristala otkrivene su skrivene čestice. Pri jednom ispitivanju naučnici su otkrili da je 75% kristala koje su pregledali naraslo oko sitnih komadića gline. Prema tome, snežni kristali su često čestice zemlje obavijene ledom.

Postoje četiri osnovna oblika snežnih kristala. Najjednostavniji imaju oblik dugih šiljatih iglica, a sva tri preostala osnovna oblika jesu šestouglovi – imaju po šest strana. Neki su kao dugi šuplji stubići, u obliku šestostrane prizme, neki kao tanke ravne šestougaone ploče, a neki poput komplikovane šestokrake zvezde.

Osnovni oblik kristala snega zavisi od temperature na kojoj se obrazuje. Što je visina na kojoj se oblak nalazi veća, to je njegova temperatura niža. Iznad najviših oblaka vazduh je sve ređi, sve dok postepeno ne pređe u hladnu prazninu svemira.

Oblaci cirusi, koji na velikim visinama lebde u vazduhu i čija je temperatura oko −35 °C, u potpunosti su sastavljeni od vertikalno poređanih ledenih kristala koji svetlucaju na suncu.
Na različitim temperaturama obrazuju se kristali različitog oblika: kada je temperatura u oblacima približno od −3 °C do −0 °C, obrazuju se pločice; od −5 °C do −3 °C javljaju se iglice; od −8 °C do −5 °C stubići; od −12 °C do −8 °C ponovo pločice. A zatim, od −16 °C do −12 °C narastaju prvi zvezdasti oblici. Ako se nastavi dalje, do temperatura znatno nižih od nule, smenjuju se pločice, stubići i drugi oblici.

Većina snežnih pahuljica ima promer od oko 2cm. Ipak, pod određenim okolnostima mogu nastati i pahulje veće od 5cm u promeru. Za to su potrebne temperature vazduhaa oko nule, lagani vetar i nestabilna atmosfera uz usmereno strujanje tekućina i gasova

Na krajevima kristalnih stubića nastalih u visokim oblacima, na vrlo niskim temperaturama, mogu pri padu kroz toplije oblake da narastu zvezde. Prema tome, isto kao što se iz preseka kuglice grada može otkriti kako se kretala gradonosna oluja, tako je i oblik snežnih kristala prirodni zapis temperatura oblaka kroz koje je pri padu prolazio kristal.

Svaki snežni kristal je drugačiji od ostalih, ima sopstvenu zadivljujuću strukturu. Ako se pogleda u snežni kristal, vide se šare u šarama, zvezde u zvezdama. Kada kristali snega porastu, otežaju i padaju prema zemlji, njihov oblik se menja.

Ako se dok padaju vrte kao čigre, mogu biti savršeno simetrični. Ali ako se u padu prevrću i lete na sve strane, na kraju imaju nepravilan oblik. Kristali koji padaju prianjaju jedni uz druge obrazujući snežne pahulje. Svaka pahulja sadrži od dva do dve stotine posebnih snežnih kristala.

Ako je temperatura ispod oblaka iz kojih pada sneg niža od 0 °C, snežne pahulje mogu u padu da se istope i pretvore u kišu (u stvari, kiša koja pada često na put polazi kao sneg). Međutim, ako je vazduh dovoljno hladan, pahulje će dolelujati do tla i zastrti ga belim pokrivačem.

Kada se nađu na tlu, snežni kristali (snežne pahulje) postepeno gube svoje tanane oblike i postaju okrugli i bezoblični. Zato, ko želi da vidi pahulje u svoj njihovoj lepoti treba da ih sakuplja na rukavicu ili tamnu tkaninu dok padaju s neba.

Za kraj malo zanimljivosti: Najveća izmerena pahulja pala je 1887. godine u Montani (SAD), bila je široka 38 centimetara.Takođe ne postoji snežna pahulja(pahuljica) iste veličine i „šare“ to jest, oblika!

Pogledajte „time-lapse“ video na kome možete da posmatrate formiranje jedne snežne pahulje-pahuljice