KAKO je nastala i od kada se koristi viljuška?

Današnji doručak ručak ili večera se ne mogu zamisliti bez kašike noža i naravno viljuške…Ovaj pribor je pristuran gotovo kod svih kozumacija jela.A Aa li ster se ikada zapitali (dok jedete) kako je nastala viljuška?…

Prve viljuške su zabeležene u starom Egiptu i korištene su kao kuhinjske alatke, a ne kao pribor za jelo. Pronađeni su ostaci viljušaka od kostiju u grobnicama vladara u Кini. Кoštane viljuške su nađene na arheološkim lokacijama iz bronzanog doba Ćiđa kulture (2400–1900 pne), dinastije Šang (c. 1600–c. 1050 pne), kao i kasnijih kineskih dinastija.

Na Srednjem istoku su se počele koristiti u 7. vijeku na gozbama na dvorovima, a u široku upotrebu su ušle u 10. vijeku. Te viljuške su najčešće imale dva zupca i pravljene su od bronze.[1]

U Italiju su donesene u 11. vijeku, ali su u potpunosti zaživele tek u 16. veku. Razlog sporog prihvatanja viljuške je što je Rimokatolička crkva proglasila taj predmet za đavoljim.

Svakodnevna upotreba viljuške za vreme jela je savremeni izum, nastao u novijoj istoriji čoveka.

U praistorijsko doba, praistorijski ljudi su upotrebljavali malu račvastu grančicu u koju su zabadali komadiće mesa. Neki naučnici drže da je viljuška zapravo izmišljena kada i strela, i da je u početku bila neka vrsta čačkalice kojom se uklanjala hrana između zuba.

Viljuške slične današnjim u početku su upotrebljavane samo za pridržavanje mesa dok se ono seče kao nekakva vrsta kuhinjskog alata ( ne pribora za jelo). Te su prve viljuške bile dugačke i dvozube, a čovek ih je izrađivao od železa, kostiju ili tvrdog drveta.

Mnogo je vremena prošlo dok viljuške nisu ušle u opšti upotrebu prilikom ručavanja Još pre 300 godina viljuške su bile velika retkost u Evropi.
razne vrste viljušaka
U Francuskoj su, recimo, sve do 17. veka svi jeli prstima. Zacelo ste čitali o raskošnom dvoru Luja XIV i divnim gozbama što su se tamo priređivale. A jeste li znali da na tom otmenom dvoru niko nije upotrebljavao viljuške?

Kad su ljudi prvi put počeli upotrebljavati viljušku, mnogi su im se podsmejavali, govoreći im da su previše profinjeni

Prema legendi, viljušku je u Italiju donijela vizantijska princeza Marija Argiropulina U 11. veku neka bogatašica u Veneciji naručila je da joj se napravi mala zlatna viljuška. O tome se pisalo ovako: “Umesto da jede kao sav ostali svet, ona je sekla hranu u sitne komadiće i jela ih pomoću viljuške s dva zupca”.

Pet stotina godina kasnije, u 16. veku, ljudi koji su u Veneciji upotrebljavali viljušku još uvek su opisivani kao nešto nebično.

„U Veneciji se pred svakoga na stol stavlja, pored noža i kašike, i viljuška, kojom se meso pridržava dok se seče, jer ti ljudi smatraju da je nepristojno dodirivati meso rukoma”.