Gde je nastala prva okićena božićna jelka?!

U ovo vreme pred kraj decembra dolazi u „goste“ u gotovvo većinu domova sveta božićna jelka.U ovome tekstu ćemo vam „ispričati“ legendu to jest priču o prvoj božićnoj jelci na svetu, gde i kako je nastala …

i još po nešto što verovatno niste znali do sada..

Novogodišnja jelka je simbol topline koju praznici unose u domove, a tradicija ukrasa seže duboko u prošlost.I

Letonija i Estonija se međusobno prepiru oko toga u kojoj od ovih država je okićena prva jelka. Ipak, prema podacima prva jelka je ukrašena na trgu letonske prestonice, Rige, 1510. godine.

Prva jelka je navodno rođena na najvećoj pijaci u Evropi, na prostoru veličine devet fudbalskih terena gde više od 3.000 štandova obiđe i do 100.000 ljudi tokom vikenda.

Reč je o mestu koje je UNESKO uvrstio u listu svetske kulturne baštine.

Doneli su je trgovački letonski esnafi čiji su članovi bili svi trgovci određenog grada i zanatlijski esnafi. Oni su iz raznih delova tadašnje Livonije – nekadašnje država na teritoriji Letonije, Litvanije i Estonije jelke kitili ručno izrađenim figurama, sušenim voćem i veštačkim ružama.

Plesali su oko jelke, veselili se i onda je zapalili. Tradicija se vremenom proširila na ceo svet, ali deo običaja koji se nije preneo odnosi se na spaljivanje jelke posle praznovanja.

Letonija i Estonija se međusobno prepiru oko toga u kojoj od ovih država je okićena prva jelka

Prema podacima prva jelka je ukrašena na trgu letonske prestonice, Rige, 1510. godine. U Rigi postoji osmougaona na tabla na kojoj je na osam jezika ispisano „Prvo novogodišnje drvce u Rigi 1510”. Postoje pisani podaci i o prvoj jelki na javnom trgu u Estoniji, još 1441. godine, a nit verzilja ove dve zemlje je Bratstvo crnoglavih, ceh neoženjenih trgovaca, brodovlasnika

Dvadeset godina kasnije Francuzi su kupovali drvca na pijaci, nosili kući – ali ne i ukrašavali. Drvca koja su se prodavala nisu smela biti viša od metra i dvadeset centimetara.

U Nemačkoj se na primer za Božić kitila jelka crvenim jabukama, u Zapadnoj Nemačkoj ukrašavala se i kolačićima raznih oblika i svećama koje su simbol Hrista i večne svetlosti

Kada su Nemci u 17. veku naselili Severnu Ameriku, sa sobom su poneli kulturu ukrašavanja doma za vreme božićnih i novogodišnjih praznika.

Ovaj ritual se tokom vekova proširio po celoj Evropi. U Englesku je prvu jelku okitio princ Albert 1841.godine. Ona je bila ukrašena poklončićima, mašnama, papirnim cvećem i bombonama. Vrlo brzo, ovaj lep običaj se ustalio i prešao sa visoke klase na običan narod.

U Srbiji prvi put božićna jelka je okićena od strane Lajoš Velđija iz Subotice, osnivača jednog od prvih zabavišta, okitio je veliko božićno drvo 2. decembra 1859. godine.

Zvezda na vrhu jelke je tradicionalno povezana sa božićnim proslavama, opevana je u mnogim pesmama i predstavlja najvažniji događaj u istoriji hrišćanstva, rođenje Isusa Hrista.

Prve lampice zasijale su 1882. godine. Njihov pronalazač bio je Edvard Džonson, pomoćnik Tomasa Edisona. On je povezao 80 malih električnih sijalica u niz i obmotavao ih oko jelke. Ipak, ovaj izum se na početku nije dopao stanovnicima Amerike. Lampice su bile preskupe, a za njihovo korištenje je bio potreban generator!

Nakon Džonsonovog pronalaska, Albert Sadaka je 1917. godine stvorio bezopasno električno božićno osvetljenje. On je zapravo usavršio dotadašnje svetleće ukrase obezbedivši žice i kontakt među sijalicama i time smanjio mogućnost izbijanja požara.