Naučnici imaju matematički model vremenske mašine, ali….!

Juna 2009. godine jedan od najvećih naučnika sveta Stiven Hoking priredio je, na Univerzitetu Kembridž, neobičnu zabavu. Svečano odeven, u dvorani okićenoj balonima i uz postavljene stolove sa šampanjcem i obilatom zakuskom, čekao je goste…

Niko od pozvanih nije se pojavio. Doduše, Hoking je javni poziv gostima uputio tek narednog dana, kada je termin za zabavu već prošao, ali to je razumljivo jer je zvao – putnike iz budućnosti.

One koji bi, pročitavši pozivnicu kroz dvadeset godina u novinama iz 2009. godine bili sposobni da se vrate u prošlost! Čak im je dao i precizne dži-pi-es (GPS) koordinate.

Nakon ovog duhovitog „eksperimenta“, Stiven Hoking je izjavio 2012. godine: „Imam eksperimentalni dokaz da putovanje kroz vreme nije moguće“.

Uprkos tome, jedan od najvećih umova sveta na svojim predavanjima nije isključivao mogućnost vremenskih putovanja. Dve nedelje pre smrti, Hoking je izložio rad „Miran izlaz iz Večite inflacije“: matematički je postavio teoriju o beskonačnom broju „velikih praskova“ od kojih svaki stvara svoj sopstveni univerzum. Teorija multiverzuma podrazumeva postojanje beskonačnog broja svetova, koji egzistiraju paralelno i mogu da budu u interakciji sa našim, i dok se u jednima odvija naša prošlost, u drugima već teče budućnost…

Belgijski kosmolog Tomas Hertog, sa Katoličkog univerziteta u Levenu, u Belgiji, koji je i koautor Hokingovog poslednjeg rada, jedan je od naučnika čija je težnja da pronađu dokaz o postojanju multiverzuma, a to bi moglo da bude otkriće takozvane „hladne tačke“ u svemiru. Ona se nalazi na udaljenosti od 1,8 milijardi svetlosnih godina i hladnija od okolnog univerzuma.

Druga stvarnost
„Hladna tačka“ mogla bi da bude prva konkretna naznaka o postojanju multiverzuma, u kojima svaki alternativni univerzum ima sopstvenu verziju stvarnosti u odnosu na ovu na Zemlji.

Što se tiče putovanja kroz vreme, Stiven Hoking nije odbacio ideju o „crvotočinama“, gde „crne rupe“ služe kao portali u druge univerzume. „Stvari ne mogu da izađu iz „crne rupe“, ali je moguće da pređu u drugi univerzum“, rekao je na predavanju u Čileu 2008. godine. „Prema tome, ako osetite da ste u „crnoj rupi“, ne predajte se. Postoji izlaz iz nje“.

Svoj doprinos konceptu putovanja kroz vreme poslednjih godina pružili su i Bendžamin Tipet, matematičar i predavač fizike na Univerzitetu Britanska Kolumbija u Kanadi, i njegov partner u istraživanju, astrofizičar i astronom Dejvid Cang.

Oni su izašli sa matematičkim modelom koji bi se mogao nazvati „vremenskom mašinom“ a formula je zasnovana na Ajnštajnovoj teoriji relativnosti. Nazvali su ga TARDIS, kako se zvala popularna naučno-fantastična serija emitovana na BBC i televiziji (Prelazno neuzročno retrogardno područje u prostor-vremenu).

Pozivajući se na to da veliki objekti iskrivljuju prostor i vreme, Tipetov i Cangov model bavi se idejom da se ta zakrivljenost upotrebi i vreme-prostor saviju u krug, što bi putniku u vremenskoj mašini omogućilo da se vrati u prošlost. Jedan od ključnih Tipetovih argumenata je da se vreme kreće sporije što se više približavate „crnoj rupi“.

„Dok je ovo matematički izvodljivo, još uvek nije moguće da se izgradi vremenska mašina, jer su nam potrebni materijali koje mi nazivamo egzotičnim, da iskrive prostor-vreme, ali oni tek moraju da budu otkriveni “ rekao je profesor Bendžamin Tipet u radu objavljenom u naučnom žurnalu „Klasična i kvantna gravitacija“.

izvor:magazin.novosti.rs