5 NAJPOPULARNIJIH TEORIJA O svrsi drevnog grada Inka MAČU PIKČU

U nastavku vam donosimo 5 najpopularnijih teorija o tome čemu je sluzio drevni grad Maču Pikču. Drevni grad Maču Pikču je smešten na vrhu planine u Peruu, drevni grad Inka iz 15. veka…

Ovaj grad je bio smešten u divljini, sakriven od pogleda ljudi vekovima, sve dok ga pre 100 godina nije pronašao arheolog Hiram Bingam. Iako je Maču Pikču danas jedna od najpopularnijih turističkih lokacija sveta, originalna svrha ovog naselja i danas je miteriozna

Sledi 5 najpopularnijih teorija o tome čemu je sluzio ovaj drevni grad.

1. Maču Pikču je bio poslednji grad Inka?

Tokom svog života Bingam je zastupao dve teorije o svrsi Maču Pikčua. Prema prvoj – to je bilo rodno mesto civilizacije Inka. Kasnije je svoju teoriju modifikovao i smatrao da je to takođe i legendarni „izgubljeni grad“ Vilkabamba la Vieja, u kome su poslednji nezavisni vladari Inka vodili svoju dugu bitku protiv španskih konkvistadora u 16. veku. Međutim, Bingam je oba puta bio pogrešnog mišljenja.

Arheolozi danas znaju da je stvarno „poslednje utočiste“ Inka locirano u Espiritu Pampi, lokaciji u džungli na oko 130 kilometara zapadno od glavnog grada Inka – Kuskoa. Ironično, Bingam je 1911. i posetio to mesto, ali mu je delovalo premalo da bi to bio legendarni grad. Kasnija iskopavanja tokom ’60-ih i veliko mapiranje područja tokom ’80-ih od strane Vinsenta Lija, istraživača Anda, otkrila su da je ovo područje mnogo veće nego što je Bingam to mislio.

2. Maču Pikču je sveti manastir?

Bingam je takođe smatrao da je Maču Pikču možda bio hram posvećen „Devici Sunca“. Ova teorija se u velikoj meri zasniva na velikom broju skeleta koje je Bingamov tim pronašao na tom mestu. „Mislimo da je Bingamova ideja da je ovo mesto poslednji Inka grad bila njegova prva teorija, a kada je video ostatke skeleta, od kojih su većina bile žene, mislio je da je to mesto posvećeno „Devici“ – izjavio je Džon Verano, antropolog sa univerziteta u Nju Džersiju. Međutim, 2000. godine, i ova teorija je postala neprihvaćena, kada je novijim metodama utvrđeno da su ostaci skeleta pronađeni na tom mestu ostaci i muškaraca i žena.

Početkom 20. veka, dok nije postojala savremena tehnologija, nije se moglo sa 100% sigurnosti preko skeleta utvrditi pol i tada se on na osnovu veličine mogao samo nagađati. Kako su narodi koji žive u Andima sitnije građe od npr evropljana, prvi arheolozi na tom lokalitetu su mogli doći u zabludu kada su videli mnoštvo sitnijih kostiju, što ih je odmah asociralo na ženski pol.

Arheolozi sada sa sigurnošću znaju da skeleti pronađeni u gradu nisu ostaci drevnih svestenica, nego pre kosti ljudi koji su ovde dovedeni da bi služili nekome. „Ukoliko verujete u pretpostavku da je Maču Pikču bio kraljevska rezidencija, ili „vikendica“ imperatora, onda je najverovatnije da su to bili ljudi koji su radili u kuhinji, na uzgajanju useva ili čišćenju grada“ – kaže Verano.

3. Maču Pikču je bio kraljevsko odmaralište?

Veranova interpretacija skeleta pronađenih u Maču Pikču u skladu je sa jednom od možda najrealnijih teorija o samom mestu – Maču Pikču je služio kao kraljevska rezidencija za odmor i razonodu imperatora Pačakutija tokom 15. veka. Ova teorija je prvi put predočena tokom 1980-ih, a u velikoj meri je zasnovana na originalnom španskom dokumentu iz 16. veka u kome se navodi postojanje kraljevske rezidencije po imenu „Pikču“ na otprilike istom mestu gde se i danas nalazi ovaj grad.

4. Maču Pikču je rekreacija mita o nastanku Inka?

Neki naučnici veruju da su Inke imale veću duhovnu ulogu na umu kada su gradile Maču Pikču. Prema studiji Djulia Maglija, astrofizičara sa Politehničkog instituta u Milanu, iz 2009. godine, Maču Pikču je umanjena verzija mitskog prostora iz religije Inka.

5. Maču Pikču je sagrađen u čast „svetog predela“?

Prema drugoj teoriji koju je predložio arheolog i antropolog Johan Rajnhard u svojoj knjizi „Maču Pikču: Istraživanje drevnog svetog mesta“, Maču Pikču zauzima posebno mesto u „svetom predelu“ Inka. Sagrađen je na vrhu planine koja je skoro potpuno okružena rekom Urubamba, koju su Inke nazivale Vilkamajo, ili „Sveta reka“. Rajnhard je takođe istakao da se izlazak i zalazak sunca, kada se gledaju sa određenih lokacija Maču Pikčua, poravnavaju sa nekim planinama u okolini tokom ravnodnevnice, a koje su za Inke imale sveto značenje. „Ovo je primer gde se kosmologija prepliće sa svetim predelom koji je praktično jedinstven u Andima“ – kaže Rajnhard.

Dok večina teorija o Maču Pikču naglašavaju utilitaristički ili duhovni aspekt mesta, Rajnhard i drugi naučnici kažu da nije isključivo da je Maču Pikču korišćen samo za jednu namenu.

Peruanski arheolog Petao napominje da za razliku od mnogih kultura danas, Inke nisu pravile razliku između crkve i države, tako da ne bi bilo neobično da se naselje koristilo višestruko.

Za Inke je bilo važno: „Svako mesto gde je imperator živeo bilo je sveto, zato što je on sveti čovek“.