Najzanimljiviji sajt Balkana

kozmetika šminkaPotreba i želja za ulepšavanjem ljudskog lika stara je verovatno koliko i sam čovek. Najraniji arheološki dokazi o primeni kozmetike odnosno, šminke u današnjem smislu, potiču od prvih urbanih civilizacija Starog sveta...

Tako vam danas "donosimo" priču, o tome kako i gde je nastala šminka i ko se sve šminkao pre više hiljada godina.....

Žene iz starog Sumera, na jugu današnjeg Iraka, pravile su od antimonita (antimon sulfida) ili galenita (olovnog sulfida) kozmetičko crnilo pa njime senčile oči da ih prividno povećaju, a osim toga su i bojama rumenile obraze.



Iz jednog slavnog groba iz sumeranskog grada Ura, nastalog krajem trećeg veka pre Hrista, arheolozi su iskopali sićušnu zlatnu kozmetičku kutiju s kompletom za šminkanje.!


Stari su Egipćani još više verovali u kozmetiku. Kao što se vidi iz egipatskih grobnih slikarija unutar piramida i žene i muškarci redovno su senčili oči crnilom i modrim lapis lazulijem odnosno zelenim malahitom (hidriranim bakrenim karbonatom, sastavom sličnim bakrenoj patini).

Slavna zavodnica Kleopatra stavljala je na obrve i trepavice maskaru te gornje veđe te ih bojila u modru boju, a donje u nilski zeleno.

Kozmetički su se sastojci čuvali u kožnin ili lanenim vrećicama u obliku grumenčića pa se na paleti trljali u sitni prašak te napokon nanosili navlaženim štapićima od drva, belokosti, srebra, stakla i bronze

Kozmetički pribori s tim sastojcima, zajedno s paletama za njihovo mrvljenje u prah, veoma često su s e nalazili u grobovima starog egipatskog plemstva, a ima ih još i iz 4000. g. pr. Hr. I muškarci i žene mazali su kožu žućkastom okrom, ali su je samo žene potamnjivale narandžastom bojom. Na obraze se nanosio ruž od crvene okre pomješan s mašću, a slična se smjesa priređivala i za usne.
šminkaEgipćanke su na nekim slikama prikazane s obojenim noktima i sasvim je moguće da su ih premazivale razmin bojama, ali ih nokti nisu zaokupljali koliko i stare Kineze.  Kinezi su su tako, iz sokova trave vadili pigment od kojih su im nokti postajali tamnocrveni.

U Kini se sve donedavno držalo daje je lepo i otmeno imati tri centimetra duge nokte koji su pokazivali da se njihov vlasnik ne mora baviti tjelesnim radom. Dok su bogati Kinezi na svoje otmene "pandže" nokte učvršćivali posebnim srebrnim štitnicima da im se ne izlome ili oštete

Pripadnici civilizacije doline Inda (u današnjoj Indiji i Pakistanu) bili su verovatno prvi koji su svoj ten osvetljavali kremom za lice od olovnog belila. U gradskim kućama iz tog razdoblja arheolozi su pronalazili "kolačiće" od tog kozmetičkog sredstva.


Slični su se recepti napokon proširili velikim područjem od Britanije do Kine. Grci su olovno belilo uvozili s Istoka u obliku tableta, a rimske su ga dame nastavile trošiti uprkos tome što su lekari još u to vreme uspeli dokazati daje reč o veoma otrovnoj susptanci.

Oko 1800. godine, Viktorija, kraljica Ujedinjenog Kraljevstva šminku je smatrala vulgarnom i prikladnom jedino za glumce. Tada su se najviše šminkale prostitutke. Šminka se diskretno i retko upotrebljavala sve do 20. veka Izuzetak su bile glumice poput Sarah Bernhardt.

Oko 1910. godine nastale su kozmetičke kompanije koje su osnivali: Liliane Bettencourt (L'Oréal), Elizabeth Arden, Helena Rubinstein i Max Factor.

Upotreba šminke, danas je široko raširena. A današnja šminka uključuje: puder, ruž za usne, lak za nokte, sjajilo, korektor, maskaru, olovku za obrve, rumenilo, highlighter, senila za kapke, tuš(eyeliner) te druge tipove kozmetičkih proizvoda.




Dodaj komentar




Pročitajte još zanimljivosti...

3 najnovija naslova


Pratite nas na....
Twitter icon1
Pridružite nam se i na Fejsbuku...

GM IZRADA SAJTA BANERbaner1