KAKO je nastao (kompjuterski) računarski miš?
Prvi miš, napravljen još davne 1963. godine, bio je drvena kutija sa točkićima i tri tastera. Zvali su ga – buba. Prvi prototip računarskog miša napravio je američki pronalazač…
i pionir interneta Daglas Engelbart 1963. godine…
Naime, pokušavajući da pronađe najefikasniji način kojim bi se uspostavila interakcija sa računarom, Engelbart je 1961. godine osmislio izum koji je, praktično, najbliži predak današnjeg miša. Uz pomoć inženjera Vilijama Ingliša, napravio je uređaj u kome su bila smeštena dva točkića koja su kontrolisala kursor na ekranu.
Prototip je potom poveren na testiranje svemirskoj agenciji NASA. Nakon poređenja sa još nekoliko uređaja konstruisanih u istu svrhu, miš je proglašen za najefikasniji. Tada je Engelbartov izum na osnovu svog oblika dobio i naziv koji se danas upotrebljava, iako žica koja povezuje miš sa računarom nije uvek bila na njegovoj „glavi“. Ona se najpre nalazila sa donje strane, ali je premeštena da bi se izbeglo uplitanje „repa“ oko ruke.
Engelbartov izum zvanično je predstavljen decembra 1968. godine na jednoj računarskoj konferenciji u San Francisku.
Pre njenog samog početka, nekolicina učesnika konferencije se nije ustručavala da izrazi krajnje nepoverenje povodom uspeha ove neobične naprave, sumnjajući u to da bi mogla ičemu da služi. Međutim, nakon brojnih ovacija upućenih Engelbartu, miš je praktično okarakterisan kao izum budućnosti, što je i najveće skeptike nateralo da povuku svoje primedbe.
Od početka razvoja kompjuterske tehnologije do danas, retko koja komponenta ili deo računara se tako malo promenila kao kompjuterski (računarski) miš.
Firma (Apple) Epl je 1984. godine predstavila miša u sklopu svog računara. Tadašnji miš je imao samo jedan taster i vezao se preko, za to posebno napravljenog, serijskog porta. Mehanizam koji je omogućavao rad je bio elektromehanički
U međuvremenu računarski miš je dobio kuglicu, pa umesto nje optiku, doteran je ergonomski i otpao mu je rep. Ipak i dan danas od nejgovog pojavljivanja , njegova svrha i način upotrebe gotovo da su isti.
Engelbarta je ovaj uređaj podsećao na bubu, a ne na miša, pa ga je tako i nazvao-„Buba“
Engelbart je miša zamislio kao drvenu kutiju koja se sve vreme drži u jednoj ruci, dok se drugom radi na tastaturi. Njegov miš imao je tri tastera, ali se Engelbart zalagao da ih ima što više jer to omogućava, smatrao je, veću funkcionalnost.
(orginalni prvi računarski miš iz 1968 godine)
Sada znamo da je pogrešio, osim u jednom slučaju koji se u vreme nastanka Engelbartove bube nije mogao predvideti: kompjuterske igrice, bar one naprednije, zahtevaju više tastera dodeljenih za posebne funkcije, kao, na primer, skakanje, pucanje, bacanje predmeta i magije i slično.
Umesto kuglice na dnu miš, a koja je dugo služila svrsi, u početku su njegovo kretanje po površini pomagali spoljni točkići.
Točkić za „skrolovanje“ pojavio se 1997. godine, ali sada već polako nestaje – zamenjuju ga senzori pokreta, što se može videti na miševima kompanije
Apple koja je ujedno zaslužna što je ovaj uređaj-miš ušao u masovnu upotrebu, to se dogodilo 1984. godine sa dolaskom Mekintoš račuanara, a ubrzo je miš postao i sastavni deo i PC računara.
Kod starijih miševa ( ne onih prvih) elektronski deo je bio sastavljen od dva optoizolatora (elektronski sklop koji se sastoji od (diode) koja pri prolasku struje kroz nju emituje svetlost tj. LED-a. Mehanički deo je sastavljen od jedne kuglice koja je izrađena (najčešće) od teflona i dva zupčanika.
(Unutrašnjost starijeg modela mehaničkog računarskog miša sa kulglicom)
Princip rada je sledeći: kada pomerimo miša po nekoj relativno hrapavoj površini, kuglica se pokrene i „zavrti“ zupčanike. Optoizolatori registruju pomeranje zupčanika i šalju signal u elektronski sklop koji ga dalje pretvara u signal razumljiv računaru i šalje mu ga.
Već 2000. godine se pojavljuje nov tip mehanizma koji se zasnivao na optici. Ti kompjuterski miševi se još nazivaju i optičkim miševima. Broj tastera je evoluirao osa jednog pa do 5, pa i više
Novija tehnologija je računarski (kompjuterski) miš sa laserskim zrakom. Radi na principu laserskih zraka, pošto je kod optičkih bio problem sa jednobojnom podlogom koja nije imala detalja, a najveći problem je bila podloga crvene boje (jer je led dioda koja osvetljava podlogu takođe crvena), te probleme je rešio laser tj laserski miš!
Ovi miševi su precizniji i brži. Prave se u rezolucijama od 1000 do 2500 tpi (tpi=tačaka po inču), dok su optički išli od 800 tpi, a kuglični su maksimalno išli do 520 tpi.
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
