KAKO je nastao RAJSFERŠLUS?
Američki pronalazač Elijas Houv dao je veliki doprinos industrijskoj revoluciji. On je,1846.godine izumeo rajsferšlus ili „automatski, neprekidni zatvarač opreme“, kako je nazvan i registrovan kao patent …. 1851. godine u Sjedinjenim Američkim Državama.
Takođe je jedan od pionira u konstrukciji mašine za šivenje – iako je nije izmislio, imao je veliki uticaj na njen današnji izgled i način rada.
Pošto je već ostvario veliki uspeh sa svojom mašinom za šivenje, Houv nije mnogo reklamirao rajsferšlus, pa u narednih pola veka nije bio ni mnogo zapažen niti korišćen.
Posle više od četiri decenije Vajtkomb Džadson, iz Čikaga, je 1891. prijavio svoj patent-zatvarač, prilično zamršeni sistem kopči, spona i kuka. Izum je debitovao na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893. godine, ali s malo komercijalnog uspeha, jer je sistem bio suviše složen i nespretan.
Džadson je kasnije bitno modifikovao dizajn, ali njegovom zatvaraču nije išlo ni kad se tako usavršen pojavio na tržištu 1904. godine, jer niko nije znao što da radi s tom novotarijom. Ljudi su bili navikli na dugmad, bili zadovoljni njima i nisu mogli da zamisle ni jedan drugi način zakopčavanja i otkopčavanja odeće.
Iako se Džadston nadao širokoj primeni i velikom uspehu, njegov izum našao je svoje mesto samo na čizmama i kesicama za duvan. Ni kad je dodatno pojednostavio svoj izum, to nije bilo dovoljno da bi se rajsferšlus našao na ženskim suknjama i haljinama. I dalje je to bila složena naprava.
Švedski doseljenik Gideon Sandbak dolazi 1913. u Džadsonovu kompaniju i bitno usavršava izum kojem daje ime „razdvojivi zatvarač“, a istovremeno usavršava i mašine za proizvodnju rajsferšlusa.
Umesto kukica i rupica nova verzija ima dva niza zubaca koji čvrsto ulaze jedan u drugi i lako i sigurno drže zajedno dve strane naprave, dva njena elementa. Stvar je sada izgledala vrlo slično onome što danas svi dobro znamo i ne razmišljamo koliko je verzija i godina bilo potrebno za jedan od najjednostavnijih mehanizama modernog vremena.
U tim unapređenim patentima nazivali su ga „vez za odeću„, „stezač za cipele“, „kopča za otključavanje i zaključavanje cipela“, „klizač“…
Godine 1934. patent-zatvarač je prvo osvojio Veliku Britaniju, kad ga je vojvoda od Vindsora stavio na svoje pantalone i time jednim potezom slomio otpor britanskih krojača.
Potom je na red došla Francuska, ali ne bez borbe, koja se pod nazivom „Bitka za šlic“ vodila 1937. godine. Naime, francuski modni dizajneri su shvatili prednosti patent-zatvarača, ali trebalo je uveriti muškarce da su oni mnogo bolji od dugmića.
Patent-zatvarače će krajem tridesetih konačno prihvatiti i ženska moda.
Drugi svetski rat će usporiti proizvodnju i prodaju, ali će ona po zavrsetku rata preći milijardu patent-zatvarača godišnje. Danas je na svemu – od pantalona do večernjih haljina, obuće, kofera do vreća za spavanje, šatora…
Tek kasnije smišljen je naziv „ziper“ (eng.zipper), koji na popularnosti dobija tridesetih godina prošlog veka kada se masovno upotrebljava u proizvodnji dečje odeće.
Engleski naziv „zipper“ patent-zatvarač je dobio u kompaniji „B. F. Goodrich Company“. U povlačenju rajsferšlusa na svojim čizmama, vlasnik kompanije je čuo „zzzzip“ i uzviknuo „zip er up“, oponašajući zvuk koji je proizvodila ta mala jednostavna naprava.
Naziv za ovu spravicu u srpski jezik došao je iz nemačkog – Reißverschluss, od kombinacije reči putovati i zatvarač. I u nemačkom jeziku se ovaj naziv promenio kako je evoluirala njegova upotreba i prvobitno je glasio Reiße-tasche mit Verschluss – putna torba sa zatvaračem.
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
