KAKO je NASTAO UNIVERZUM?
U nastavku ovog teksta pokušaćemo vam dati odgovor.”Kako je nastao univerzum?” …
Da li ste ikada pogledali u noćno nebo i zapitali se: „Kako je, dođavola, sve ovo počelo?“ Niste jedini. To pitanje muči čovečanstvo otkako smo prvi put podigli pogled ka zvezdama.
Srećom, moderna nauka nam danas nudi prilično ubedljiv scenario – epsku priču koja počinje nezamislivo davno, a završava se nama.
Prvo da raščistimo jednu stvar: Veliki prasak nije bio eksplozija u praznom prostoru, već naglo širenje samog prostora.
Pre otprilike 13,8 milijardi godina, čitav svemir – sve što danas vidimo, od najmanjeg atoma do najudaljenijih galaksija – bio je sabijen u jednu jedinu tačku beskonačne gustine i toplote. Naučnici ovu tačku nazivaju singularitet.
U deliću sekunde, ta tačka je počela divlje da se širi. Ovaj fenomen, poznat kao kosmička inflacija, učinio je da se svemir bukvalno „naduva“ brže od svetlosti, stvarajući prostor i vreme onako kako ih danas poznajemo.
U samom početku, svemir je bio previše vreo i gust za bilo šta prepoznatljivo. Bio je to divlji, haotični okean čiste energije i subatomskih čestica.
Kako se prostor širio, tako se i hladio, a pad temperature omogućio je stvaranje prvih stabilnih struktura.
Evo kako je tekao taj kosmički raspored:
Prve mikrosekunde: Nastaju protoni i neutroni.
Nakon tri minuta: Temperatura pada dovoljno da se formiraju prva jednostavna atomska jezgra (uglavnom vodonik i helijum).
380.000 godina kasnije: Svemir se ohladio na oko 3.000 stepeni Celzijusa. Elektroni se konačno spajaju sa jezgrima, stvarajući prve neutralne atome. Svetlost konačno može slobodno da putuje, a taj prvi bljesak danas detektujemo kao kosmičko pozadinsko zračenje.
Nakon što se svetlost oslobodila, nastupilo je takozvano kosmičko mračno doba. Svemir je bio pun hladnog gasa i potpunog mraka. Ali, gravitacija je radila svoj posao u tišini.
Privlačeći ogromne oblake vodonika i helijuma, gravitacija ih je sabijala sve dok pritisak i temperatura u njihovim jezgrima nisu pokrenuli nuklearnu fuziju. Tako su rođene prve zvezde.
One su osvetlile kosmos, a u njihovim kasnijim eksplozijama (supernovama) stvoreni su teži elementi poput ugljenika, kiseonika i gvožđa – elementi od kojih smo, na kraju krajeva, sačinjeni i mi sami.
Tokom milijardi godina, ove zvezde su se grupisale u galaksije, a u jednoj od njih, pre oko 4,6 milijardi godina, nastao je i naš Sunčev sistem.
Šta je bilo pre Velikog praska?
Ovo je omiljeno pitanje na koje fizika još uvek nema definitivan odgovor. Pošto su prostor i vreme nastali samim Velikim praskom, pitati šta je bilo „pre“ toga je zapravo besmisleno.
Kako je čuveni fizičar Stiven Hoking objasnio, to je kao da pitate: „Šta se nalazi severno od Severnog pola?“ Vreme pre tog trenutka jednostavno nije postojalo u smislu u kom ga mi razumemo.
Izvor: Zanimljivostidana.com
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
