KAKO mozak PAMTI MIRISE?

U ovom članku ćemo vam objasniti i naćete odgovor na pitanje: „kako mozak pamti mirise“? Čulo mirisa jedinstveno je …

među čulima jer ima direktnu vezu s područjima mozga odgovornima za emocije i pamćenje.

Sve počinje u nosu. Kada udahnemo, mirisne molekule iz vazduha vezuju se za receptore u nosnoj sluzokoži.

Ljudi imaju oko 400 različitih mirisnih receptora, što nam omogućava da razlikujemo više od od trilion mirisa!

Za razliku od vida, sluha ili dodira, čiji signali prolaze kroz talamus pre dolaska do korteks (racionalni deo mozga), mirisni signali zaobilaze taj put i direktno dolaze limbički sistem.

To objašnjava zašto mirisi često izazivaju snažne, emocionalno nabijene uspomene, poput onih iz detinjstva.

Proces započinje u nosnoj šupljini, gde molekule mirisa (odoranti) vežu se za receptore u olfaktornom epitelu. Ti receptori šalju signale do olfaktornog bulbusa (mirisne lukovice), strukture koja obrađuje i organizuje mirisne informacije.

Iz olfaktornog bulbusa signali putuju do piriformnog korteksa (primarnog olfaktornog korteksa), gde se miris prepoznaje. Zatim se informacije šire do ključnih područja limbičkog sistema:

Za vašu informaciju limbički sistem je deo mozga zadužen za emocije, pamćenje, instinktivne reakcije

Amigdala – obrađuje emocije i pridružuje emocionalnu važnost mirisu.
Hipokampus – ključan za formiranje i pohranu dugoročnih uspomena, posebno epizodnih (povezanih s ličnim iskustvima).

Ako je miris povezan s emocionalno značajnim događajem, hipokampus ga može „uskladištiti“ kao trajnu uspomenu.

Godinama kasnije isti miris može aktivirati te neurone i oživeti uspomenu s emocionalnim intenzitetom.

Ovaj učinak poznat je kao Proustav fenomen (prema Marcelu Proustu, koji je u romanu opisao kako miris madeleine kolačića uronjenog u čaj izaziva bujicu uspomena iz detinjstva

Neuronaučna istraživanja potvrđuju da mirisi bolje izazivaju emocionalne i autobiografske uspomene od vizuelnih ili slušnih podražaja, jer direktno aktiviraju amigdalu i hipokampus.

Istraživanja pokazuju da su sećanja izazvana mirisima su živopisnija, emocionalno intenzivnija i teže se zaboravljiva od slika (koje pamtimo).

Razlog je jednostavan: vid i sluh prolaze kroz više moždanih „filtera“, dok mirisi idu direktno u emocionalni centar. Zato jedan miris može izazvati radost, tugu ili nostalgiju bez ikakvog upozorenja.

Istraživanja pokazuju da mirisne uspomene otpornije su na zaborav i interferenciju od drugih.

Na primer, gubitak čula mirisa (anosmija) čest je rani simptom neurodegenerativnih bolesti poput Alzheimerove i Parkinsonove, jer su olfaktorni putovi među prvim pogođenima.

Ova jedinstvena povezanost evolucijski je korisna: mirisi su pomagali precima u prepoznavanju hrane, opasnosti ili partnera, a emocije su jačale pamćenje tih iskustava.

U zaključku, mozak pamti mirise kroz direktne veze olfaktornog sistema s limbičkim područjima, što omogućuje brzo i emocionalno bogato skladištenje uspomena. Ovo svojstvo čini čulo mirisa moćnim mostom između sadašnjosti i prošlosti.

Ako ste zainteresovani možete na ovom linku na našem sajtu pročitati zanimljive činjenice o mirisma

Zato jedan miris može otvoriti vrata uspomena koje nismo prizvali godinama. Mirisi nisu samo čulo – oni su okidači sećanja, emocija i identiteta.

Sledeći put kada osetite poznat miris, zastani na trenutak. Vaš mozak možda upravo vam priča priču iz prošlosti.

Izvor: Zanimljivostidana.com