KAKO nastaju i KOLIKO su teški oblaci?

Da li ste se ikada zapitali kako nastaju i koliko su oblaci teški? Neki su paperjasti i laki, drugi su tamni i kišoviti. Da li su ovi prvi lakši od drugih, šta drži oblake u vazduhu?…

Na samom početku da razjasnimo vrlo kratko i jednsotavno kako nastaju oblaci..

Gotovo svi oblaci nastaju u prvih 10 km atmosfere, jer se količina vodene pare smanjuje s visinom pa nema materijala za njihovo formiranje. Postoji 10 vrsta oblaka koje je odredila svetska meteorološka organizacija

Oblaci nastaju kada topli vazduh pun vlage se diže u visinu. Na određenoj visini, taj topli vazduh se hladi. Što se topli zrak više hladi, vodena para se pretvara u kapljice vode ili kristaliće leda koji se „drže“ zajedno, čineći tako..ustavri tako nastaje ( stvara se) oblak!

Oblaci su, dakle, skup kapljica vode ili čestica leda u atmosferi. Te kapljice vode ili čestice leda su tako sitne da mogu leteti vazduhom tj. tako nastaje (stvaraju) oblak!

Oblaci nisu jedinstveni za Zemlju – imaju ih i druge planete. Venera, na primer, ima veoma guste oblake napravljene od sumpor-dioksida. Na Marsu su oblaci sačinjeni od vode, ali ne tečne već od leda.

Jupiter i Saturn imaju slojevite oblake, koji se sastoje od slojeva amonijuma, amonijuma hidrosulfida i vode. Uran i Neptun imaju oblake od metana. Tu je i Titan, Saturnov mesec koji je veći od planete Merkur – njegovi oblaci su od metana, baš kao i njegove reke i okeani.

Na Zemlji, oblaci su sastavljeni od molekula vode – H2O u formi tečnih kapljica, i rangiraju od jedva vidljivih tankih cirusnih oblaka do džinovskih, olujnih kumulonimbusa.
Oblaci moraju imati težinu jer su sačinjeni od vode. Oblak se sastoji mnogo sićušnih zrnaca vode, bilo tečne bilo zaleđene. Tečne kapljice široke su oko dva mikrona (jedan mikron je milioniti deo metra). To je manje od debljine ljudske dlake koja ima 50-70 mikrona. Neke od tih kapljica su toliko male da ih treba milijardu da naprave jednu kišnu kap. Tipični cumulus nosi oko pola grama vode po kubnom metru, što je težina zrna graška.

Veliki, tamni kumulonimbus može poneti do šest puta više vode, oko tri grama po kubnom metru vode. Tanki cirusni oblak može poneti jednu desetinu toga, što je recimo jedna dvanaestina grama vode po kubnom metru.

Uzmimo prosečan kumulus, koji ima pola grama vode po kubnom metru. Njegova veličina može biti kilometer sa kilometer sa kilometar. Ako se napravi računica, proizilazi da takav kumulus može poneti oko 500 tona vode, što je težina najvećeg putničkog aviona.

Kako to da ta voda plovi u vazduhu? Postoje tri glavna uzroka.

Prvi, kad je Sunce direktno iznad, ono izbaci oko jedan kilovat energije po kvadratnom metru – nešto te energije zagreje tlo, koje potom stvara podižuće struje vazduha.

Drugi uzrok je atmosferski front, prelazna zona između dve vazdušne mase raznih karakteristika. Atmosferski front može pogurati masu na koju je naleteo na gore, što se odnosi i na oblake u toj masi.

Treći uzrok vodena para nošena vazduhom može naleteti na planinu. Vazduh je podiže i hladi, para se pretvara u kapljice vode.

Dakle, jedina stvar koja drži avion u kojem se nalazite u vazduhu nisu njegova relativno mala krila već – vazduh.

Ako preokrenemo ovu situaciju, uzimajući u obzir brzinu i veličinu, dobijamo gomilu sporo krećućeg vazduha koji pokriva ogromnu površinu – recimo kilometar sa kilometar, odnosno prosečni cumulus. Ako izračunamo, ustanovićemo da spori vazduh lako može držati oblak od 500 tona težine!