Najzanimljiviji sajt Balkana

vulkanGotovo svako od nas je čuo za vulkan i video erupciju vulkana. Verovatno tada su se mnogi od vas zapitali kao nastaju ti veliki vulkani, odnosno od čega i kako nastaje vulkan? ...Koji je odavnina u ljudima je izazivao strahopoštovanje i uvek prilikom erupcija izgledao moćno..

Za početak tačna (naučna) definicija šta je vulkan...

Vulkan predstavlja otvor (ili rupturu) u Zemljinoj kori, kroz koji istopljena stenska masa (lava), gde pepeo i gasovi izlaze na površinu, gde se hlade i talože. Vulkan je geološki oblik (najčešće planina, mada takođe postoje i podmorski vulkani) gde lava izlazi na površinu Zemljine kore.

Reč vulkan potiče od ostrva Vulkano u Tirenskom moru. Po nekim drugim izvorima reč vulkan potiče od rimskog boga Vulkana, boga vatre i vulkana. Nauka koja se bavi izučavanjem vulkana naziva se vulkanologija.




Osnovni elementi vulkana su: vulkanska kupa, krater, podzemni kanali, ognjište, i na kraju magma/lava(magma na površini Zemlje se naziva lava.).

Mesta na Zemljinoj kori gde lava izbija na površinu zovu se vulkani. Vulkani mogu biti: aktivni, ugašeni, uspavani (ponekad ispuste malo dima, pa postoji mogućnost da postanu aktivni).

Vulkan obično ima oblik kupastog uzvišenja, na čijem vrhu se nalazi levkasto udubljenje (krater), koje je sa većim dubinama (ognjištem) povezano uskim kanalima. Iz vulkana povremeno ili stalno izbijaju vreli gasovi i vodena para, a povremeno i magma, pepeo i komadi čvrstih stena (vulkanske bombe). Iznenadno i burno izbacivanje magme, pepela i gasova naziva se erupcija.

Svaki vulkan može imati glavni krater i niz sporednih. Vulkan može biti ugašen, može izbacivati sumporne pare, može biti u neprekidnoj aktivnosti i u erupciji. U prva dva stanja vulkan je iscrpio svoju eruptivnu fazu. U razdoblju umerene aktivnosti on neprestano izbacuje lavu. Iza ove faze može nastupiti erupcija ili neaktivnost.

Kada vulkan eruptira ( tj. "Ekplodira") gusta lava se nagomilava oko kratera, dok se tečna lava razliva preko kupe i obrazuje potoke lave i vulkanske platoe. Temperatura magme kreće se od 700 °C do 1300 °C, a može dostići i 1500 °C, dok se temperatura lave kreće od 704 °C do 1204 °C
vulkan lavaVulkani najčešće nastaju na obodima litosfernih ploča, koje sačinjavaju površinu Zemlje i u kojima usijani gasovi i magma stvaraju šupljine kroz koje izbijaju na Zemljinu površinu. Vulkani, pre svega, nastaju u oblasti podvlačenja, kad jedna ploča sklizne ispod druge.

Tada se donja ploča usled spuštanja u omotač topi, a njeni gasovi i istopljene stene ključaju i probijaju se kroz naprsline dovodeći do erupcije. S vremenom se izbačeni materijal taloži na površini i tako nastaju vulkanska kupasta uzvišenja visoka i do nekoliko hiljada metara.


Vulkani postoje i ispod mora, to je otkriće staro jedan vek takozvani podmorski vulkani. Na Zemlji postoji oko 80 podmorskih vulkana. Dok nanašoj planeti Zemlji ima više od 600 aktivnih i bezbroj ugašenih vulkana.!

Najveći broj aktivnih vulkana nalazi se u oblasti poznatoj kao Vatreni pojas Pacifika (preko 400 vulkana) koji obuhvaća Filipine, Havaje, Polineziju, Marijansko i druga otstrav Osim te, najpoznatije vulkanske oblasti su Sredozemna, Atlantska i Istočnoafrička. Australija je jedini kontinent na kojem nema nijedan aktivni vulkan.

Tipični vulkani na kopnu su u obliku konusa, ali oni predstavljaju tek mali deo ukupne vulkanske aktivnosti na Zemlji. Naime, najveći deo magme izbija iz zemlje duboko ispod vode, duž naprslina u srednjookeanskim grebenima ili kroz manje rupe poznate kao vruće tačke.

Erupcije vulkana nisu uvek jednake. Erupcije određuje hkemijski sastav magme i njena temperatura. Razlikujemo nekoliko vrsta: havajske, u kojih je reka tekuće lave široka i spora, strombolske s tekućom lavom i izbacivanjem pepela i kamenja, vulkanske s eksplozivnim izbacivanjem krutog materijala, montpeleanske s eksplozijom i izbacivanjem vrućeg oblaka, i one kod kojih eksplodira stari krater i raznese nadaleko stene, pepeo i komadiće lave.

Podvodni vulkani koji stvore dovoljno visoke konuse, oni se mogu uzdizati iznad površine mora i tada se nazivaju vulkanska ostrva. Najpoznatija vulkanska ostrva su Havajska ostrva, koja se nalaze u Tihom okeanu, i Kanarska ostrva, koja se nalaze u Atlantskom okeanu.

Najpoznatiji vulkani su: Vezuv i Etna (Italija), Popokatepetl (Meksiko), Kilimandžaro (Tanzanija), Krakatau (Indonezija), Fudžijama (Japan), Mauna Kea (Havaji).

Mauna Kea je najviši (podmorski) vulkan na svetu – ukupno je visok 10.204 metra to jest, izdiže se 4.205 metara iznad nivoa mora, dok je njegova podmorska visina (podmorsko podnožje) visoko 5.999 metara

Nemirni su i vulkani Srednje Amerike (u Meksiku i na Malim Antilima), kao i oni u Andama (u Peruu, Boliviji i južnom Čileu). Poznata vulkanska područja, delom i s aktivnim vulkanima, nalazimo na Islandu, Azorima i Novom Zelandu.

izvor:Zanimljivostidana.com




Dodaj komentar




Pročitajte još zanimljivosti...

3 najnovija naslova

Nova rublika KAKO

 Na našem sajtu još jedna
nova rublika "Kako..."

Nadamo se da će vam rublika "kako "
biti zanimljiva i zabavna😊
Da će mlađi saznati i naučiti nešto novo,
a stariji obnoviti svoje znanje
HVALA ŠTO NAS ČITATE I PODRŽAVATE SAJT😊


Pratite nas na....
Twitter icon1
Pridružite nam se i na Fejsbuku...

GM IZRADA SAJTA BANERbaner1