Evo zašto hibernacija ljudi u svemiru možda nije moguća!
Naučna fantastika već odavno nudi hibernaciju kao idealno rešenje za fduga svemriska piutovanja , ali izgleda po naučnicima hibernacija u svemiru možda ipak nije moguća!…
Ako želimo da svemirska putovanja na velike udaljenosti postanu stvarnost, onda bi pronalaženje načina za hiberniranje ljudi verovatno bilo ključno. U naučnoj fantastici hibernacija se već odavno pojavila. Putnici na udaljena svemirska putovanja se smeštaju u računarske naprednme komore u obliku kreveta gde ulaze u stanje nalik snu, slično hibernaciji nekih sisara gde metabolizam opada, a um je pošteđen dosade tokom beskrajnih sati putovanja.
Ali nova studija sugeriše da to možda nikada neće biti moguće da se to dogodio -stanje hibernacije tokom dugoh svemirskih putovanja jer ljudi štede više energije spavajući nego hibernacijom. Rezultati do kojih su došla tri istraživača iz Čilea, otkrivaju matematičku prepreku da stanje hibernacije postane i stvarnost, čak i da ga je nemoguće izvesti.
Roberto F. Nespolo i Karlos Mehias sa Milenijumskog instituta za integrativnu biologiju i Fransisko Božinović sa Papskog katoličkog univerziteta u Čileu pokušali su da razotkriju vezu između telesne mase i potrošnje energije kod životinja koje hiberniraju. Otkrili su minimalni nivo metabolizma koji omogućava ćelijama da opstanu u hladnim uslovima sa niskim sadržajem kiseonika.
Za relativno teške životinje, poput ljudi, ušteda energije koju bismo mogli očekivati od ulaska u duboko stanje nalik hibernaciji bila bi zanemarljiva.U stvari, verovatno bi nam bilo bolje da samo prespavamo put na staromodan način.
Kod životinja (u stanju hibernacije) , telesna temperatura opada, metabolizam se usporava, a otkucaji srca i disanje smanjuje. Ovaj proces može smanjiti potrošnju energije za čak 98 % u nekim slučajevima, uklanjajući potrebu za gubitkom energije na lov ili traženje hrane. Međutim, čak i u ovom stanju, životinja i dalje može da izgubi više od četvrtine svoje telesne težine dok sagoreva svoje rezerve goriva prenosi portal sciencealert
Ako bismo istu matematičku formulu primenili na odraslog čoveka koji hibernira, dnevni unos hrane od oko 12.000 kilodžula bio bi zamenjen potrebom za samo nekoliko stotina kilodžula telesne masti. Držeći se ovog scenarija, mogli bismo zamisliti da bi naš neustrašivi svemirski turista ušuškan u svom specijalno opremljenom krevetu izgubio nešto više od šest grama masti dnevno. Tokom godinu dana, ovo bi ukupno iznosilo oko dva kilograma težine.
Ovo bi moglo biti u redu za brzo putovanje do nekih Jupiterovih satelita, ali ako prosečna odrasla osoba želi da preživi decenije plutajući kroz međuzvezdani prostor do obližnje zvezde, moraće da se opskrbi sa dodatnih nekoliko stotina kilograma masti. Ili da se na određeno veme bude i popiju nekoliko mlečnih šekjova.
Ipak ovi matematički proračuni se zasnivaju na više pretpostavki, među kojima je i način na koji se ulazi u stanje hibernacije. Ali mora se imati u vidu da sigurno postoji dobar razlog zašto ne postoji više sisara, naše veličine ili veće, koji mogu da prežive ovakvo stanje. Dakle, istraživači su izvršili statističku analizu različitih vrsta hibernirajućih sisara, što je detaljno opisano u prethodnim studijama.
Iz ovoga su zaključili dnevnu potrošnju energije životinja u hibernaciji na prilično izbalansiran način, tako da gram tkiva sićušnog sisara, poput slepog miša teškog 25 grama, troši energije koliko i gram tkiva zimske veverice teške 850 grama.
Na osnovu toga bismo mogli da pretpostavimo da ako hiberniramo kao puh, svaki gram našeg tkiva bi zahtevao istu količinu energije kao i njihov. Međutim, druga je priča kada su sisari aktivni. Skaliranje odnosa između aktivnog metabolizma i mase proizvodi malo drugačiji grafikon koji otkriva tačku u kojoj hibernacija zapravo ne štedi mnogo energije za veće zveri.
Ta tačka je blizu naše mase, što implicira da se naše ukupne energetske potrebe tokom hibernacije neće značajno razlikovati od onih dok smo samo u mirovanju. To bi mogao biti razlog zašto medvedi zaista ne hiberniraju na isti način na koji to rade manje životinje. A to takođe znači da za nas ljude, rizik i nevolje oko hlađenja naših tela, smanjenja broja otkucaja srca i disanja i veštačkog smanjenja metabolizma možda neće dati rezultate kojima bismo se nadali.
Ako želimo da se spasemo dosade dugih putovanja i da ne moramo da ponesemo ogromne zalihe sladoleda, možda bi mogli da uzmemo gomilu sedativa i zadremamo na putu do Marsa.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Proceedings of the Royal Society B.
izvor:Zanimljivostidana.com
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
