Naučnici napravili bioničku (robotsku) ruku koja ima osećaj dodira!

Keven Walgamott je bez ruke ostao pre 17 godina sada posle toliko godina ponovo mu je vraćen osećaj dodira putem bioničke (robotske) ruke koju kontrolisti svojim mozgom.!..

Kevenu Walgamottu je nakon nesreće amputirana ruka do lakta, a danas može verno osetiti oko 119 različitih taktilnih podražaja u bioničkoj (robotskoj) ruci.

Tako ova bionička (robotska) ruka Kevena, iz „radionice“ Univerziteta Utah, razlikuje velike, male, mekane ili tvrde predmete čak i kad ima povez na očima, a može i rukovati osetljivim predmetima i hranom.

Naučnici su uspeli da postave algoritam koji oponaša način na koji ljudska ruka oseća predmete i šalje odgovarajuće signale u mozak. U eksperimentima, korisnici su uspevali da prepoznaju veličinu, teksturu i vrstu različitih predmeta čak i kada su imali zatvorene oči i zapušene uši.

Svakodnevni zadaci, poput stavljanja venčanog prstena, guljenja banane ili pisanja na mobilnom više za njega ne predstavljaju problem.!

Rad na razvoju bioničke ruke i zgloba traje već punih 15 godina. Elektrode su implantirane u preostali deo Kevenove ruke i omogućuju komunikaciju između ruke i mozga. Robotska ruka Kevena, se može kretati u šest različitih smerova i opremljena je s 19 senzora koji mogu detektovati dodir i poziciju.

Jedna od prvih stvari koju je želeo da uradi bilo je da stavi svoj venčani prsten. To je nemoguće uraditi jednom rukom. Bilo je veoma dirljivo“, naveo je rukovodilac ovog istraživanje, profesor Gregori Klark, inženjer biomedicine na Univerzitetu u Juti.

Gospodin Valgamot je uspeo da podigne jaje a da ga ne slomi, da drži svoju suprugu za ruku, ali i da uvuče jastuk u jastučnicu.

Nizovi elektroda tumače signale koje Kevenov mozak šalje živcima njegovih ruku, a računar van njegovog tela pretvara ih u digitalne informacije. Postoji i prenos računarsko generisanih signala za dodir u njegove nerve, koje zatim percipira i interpretira njegov mozak.

Ovaj posao obavio je tim sa Univerzitata Utah, a rezultati su objavljeni u časopisu „Science Robotics.“

Inače ovu „Luk Skajvoker ruku“ proizvela je kompanija „Deka Research and Development“ iz Nju Hempšira, a sačinjena je od metalnih delova koji su prekriveni čistom silikonskom „kožom“. Ruka se napaja uz pomoć spoljne baretije i prčvršćena je žicama za ruačunar.

Doprinos profesora Klarka i njegovih saradnika je u tome što su pronašli sistem koji omogućava da se signal prenese do nervnih ćelija korisnika. Snop od 100 sićušnih elektroda i žica se usađuje u sačuvani deo ruke.

Ove „biološke žice“, pronalazak profesora Ričarda Normana, sprovode signal do računara koji ih prevodi u digitalne signale koji ruci daju komandu da se pomera. Pored toga, ova ruka ume i da oseti predmet i prenese informaciju koliki pritisak je potrebno izvršiti na njega.

Tim planira i proširiti osećajne informacije koje korisnici mogu primiti, uključujući bol i temperaturu. Osim toga, budući da ovaj prototip zahteva povezivanje sa stacionarnim računarom ( računarom koji se ne može nositi), razvija se i prenosni sistem za korištenje bioničkih ruku u svakodnevnom životu van kuće.

Posle prvog korišćenja „Luka Skajvoker ruke“, Valgamont priznaje da je osećaj bio neverovatan i da je gotovo zaplakao kada mu se povratio osećaj za koji je verovao da više nikada neće imati.

Kad su Kevena Walgamotta upitali zašto je odlučio biti deo ovog istraživanja on je rekao:

“Imam prijatelje koji su ostali bez obe ruke. Ja se dobro snalazim s jednom rukom, ali njima bi ovo bilo zaista korisno. Nadam se da će ovo istraživanje biti odskočna daska za buduća poboljšanja“